Evropski izbori 2019
26. maj 2019.
00:05
Evropski parlament je saopštio da je izlaznost na izborima za to telo EU najveća u poslednjih najmanje 20 godina i da iznosi blizu 51 odsto, prema preliminarnim podacima. Portparol Evropskog parlamenta Žom Duš Žilo rekao je da ti podaci obuhvataju 27 zemalja EU, ali ne i Veliku Britaniju, za koju se očekuju u toku večeri. "Došlo je do veoma izraženog povećanja izlaznosti prvi put od održavanja prvih izbora za Evropski parlament 1979. godine", kazao je Žilo.
Izbori za EP počeli su u četvrtak, a završeni su danas zatvaranjem lokala u Italiji u 23 sata. Pravo glasa imalo je oko 427 miliona građana EU.
Tradicionalne političke partije ostvarile su slabije rezultate nego ranije, ali će čvrsto proevropske stranke imati ubedljivu većinu, pokazuju prve prognoze tog tela Evropske unije - proevropske partije će imati 493 od 751 mandata u EP.
Prema tim prognozama, mandati koje su tradicionalne stranke izgubile pripašće Zelenima i krajnje desnim i populističkim strankama.
Konzervativna Evropska narodna partija (EPP) ostaće najveća grupa u EP, ali sa 173 poslanika umesto dosadašnjih 217.
Progresivni savez socijalista i demokrata imaće u narednih pet godina 147 poslanika, 40 manje nego do sada. Grupacija Zeleni dobila je 71 mandat, za razliku od 52 na izborima 2014. godine. Grupa u EP Evropa nacija i slobode, u kojoj su populističke i krajnje desne stranke iz zemalja kao što su Francuska i Italija, trebalo bi da ima 57 mesta, 20 više nego do sada.
A ovo su poslednji rezultati za Nemačku:
23: 55 Velika Britanija. Stranka Bregzit Najdžela Faraža je jasno pobedila osvojivši više od 31 odsto glasova. Liberalne demokrate, naklonjene EU su na drugom mestu sa 21 odsto, a Laburisti na trećem mestu. Vladajući konzervativci odlazeće premijerke Tereze Mej su na četvrtim mestu.
23:20 Hrvatska. Državno izborno povjerenstvo objavilo je prve neslužbene rezultate evropskih izbora koji se po rasporedu mandata poklapaju s izlaznom anketom. Poredak izgleda ovako: HDZ 23,21 odsto (5 mandata), SDP 18,36 odsto (3), Suverenisti 8,29 odsto,(1) Lista Mislava Kolakušića 7,69 odsto (1), Živi zid 5,81 odsto (1), Amsterdamska koalicija 5,62 odsto (1). Most drži 4,54 odsto, a sledi ga Marijana Petir s 4,30 odsto. Obrađeno je 87% biračkih mesta.
23:15 Italija. Sudeći po prvim rezulatima posle zatvaranja izbornih lokala u Italiji najviše glasova, između 27 i 31 odsto, osvojila desničarska Liga Nord Matea Salvinija. To je do sada najbolji rezultat koji je ova stranka ostvarila na bilo kojim izborima. Stranka Pet zvezdica je osvojila između 18,5 i 22,5 odsto glasova. Socijaldemokrate PD su osvojile između 21 i 25 procenata glasova. A Forca Italija Silvija Berluskonija može da računa sa 8 do 12 odsto glasova.
23:00 Rumunija. Vladajući Socijaldemokrati (PSD) su sa osvojenih 25,8 odsto glasova izgubili na evropskim izborima. Tri opozicione stranke su zajedno osovojile 65,7 odsto. Lider PSD Liviju Dragnea je indirektno priznao poraz.
Švedska. Socijaldemokrate su najjača stranka. Međutim, desničarski populistički Švedski demokrati ostvarili su snažne dobitke i, prema TV SVT, osvojili su treće mesto.
Kipar. Prema državnoj televiziji, konzervativni Kiparski demokratski pokret DISI pobedio je sa 29 posto. Druga najjača stranka je leva AKEL stranka sa 28 posto glasova.
21:49 - Španija. Jasna pobeda Socijalističke radničke partije (PSOE) premijera Pedra Sančeza - 28 odsto glasova. Konzervativna narodna stranka PP, koja je bila na vlasti u Španiji do juna 2018. godine osvojila je 17 odsto. Ultra-desna nova stranka Voks, dobila je samo 6,5 posto glasova.
21:18 - Poljska. Vladajuća stranka PiS je sa 42,4 posto glasova po prognozama najjača snaga na evropskim izborima u toj zemlji. Evropska koalicija - čija je glavna snaga liberalno-konzervativna opoziciona stranka Građanska platforma predsednika Saveta EU Donalda Tuska - može da računa 39,1 posto glasova. Odaziv birača bio je značajno veći - 43 odsto u odnosu na 24,5 odsto pre pet godina. Glasanje se smatra testom raspoloženja za opšte izbore u Poljskoj, koji su zakazani za oktobar ili novembar.
20:45 - Danska. Sudeći po izlaznim prognozama, Socijaldemokrate su osvojile između 22,2 i 23,6 odsto, dok je liberalna stranka premijera Larsa Lokea Rasmusena osvojila od 20 - 21 odsto glasova. Desničarska populistička Danska narodna stranka ima između 11,8 i 14,5 odsto glasova - na poslednjim izborima u Danskoj pre pet godina, ona je bila najjača snaga sa 26,6 posto osvojenih glasova.
20:30 - Austrija. Konzervativna Narodna stranka (OVP) kancelara Sebastijana Kurca ostvarila je veliku pobedu sa 34,5 odsto glasova, Socijaldemokrate su osvojile 23,5 odsto, krajnje desna Slobodarska partija Austrije (FPO) 17,5 odsto, a Zeleni 13,5 odsto glasova - prema prognozi objavljenoj po zatvaranju birališta.
Današnji izbori u Austriji veliki su test uoči parlamentarnih izbora u septembru, koji će biti održani pošto se koalicija OVP i FPO raspala posle izbijanja korupcionaškog skandala prošle nedelje.
20:05 - Francuska. Marine Le Pen je pobedila na evropskim izborima sa svojim Nacionalnim Frontom osvojivši 23,2 odsto glasova- prema prognozi France24. Stranka predsednika Emanuela Makrona - Pokret za republiku je osvojila 21,9 posto.
19:30 - Mađarska. Prema prvim prognozama daleko najjača sa oko 56 procenata je Fides, stranka premijera Viktora Orbana. Na drugom mestu je Demokratska koalicija sa 11 odsto glasova. Najveći gubitnik je Socijalistička partija / Dijalog za Mađarsku, čiji je rezultat skoro prepolovljen na 10 posto.
19:28 - Novi rezultati iz Nemačke. Izlaznost je čak 61 odsto, u odnosu na nešto više 48 odsto pre pet godina.
19:14 - Hrvatska. Prema izlaznoj anketi koju je za RTL proveo Ipsos, najviše glasova osvojio je HDZ - 23,43% što znači 4 mandata. Prati ga SDP s 18,38% - 3 mandata. Lista Mislava Kolakušića mogla bi osvojiti mandat s 8,20%. Prema ovoj prognozi, s jednim mandatom u EP ulaze Živi zid (6,50%), Suverenisti (6,38%) i Amsterdamska koalicija (5,59%). Van EP-a mogli bi ostati Neovisni za Hrvatsku i Most.
19:00 - Nemačka će u novom parlamentu EU, pored CDU/CSU, Zelenih, SPD, AfD, Levice i FDP, biti zastupljena i sa nekoliko manjih stranaka. Prema prognozama ARD-a, satirična stranka „Partija“ će imati tri poslanika, „Slobodni birači“ (Freie Wähler) dva poslanika, a ÖDP, Stranka za zaštitu životinja, Porodična stranku, Pirati i Volt - po jednog.
18:43 - Nove prognoze za Nemačku:
18:28 - Grčka. Prema prvim prognozama vodi konzervativna stranka Nova Demokratija (ND). Prema državnoj televiziji ERT, stranka je osvojila oko 32 odsto glasova (2014: 22,7 odsto). Premijer Aleksis Cipras je prvi put od 2014. godine poražen na izborima: Njegova levičarska stranka Siriza je na drugom mestu i predviđa se da će osvojiti 27 odsto glasova. To je mali plus u odnosu na 26,6 odsto osvojenih u 2014. Prema prognozama, krajnje desničarska stranka Zlatna zora i socijalistički KINAL (Pokret promene) bore se za treće mesto. Oba mogu da račaniju sa oko 7 odsto glasova.
18:20 - U Nemačkoj, posle prvih prognoza - prve analize. Na javnom servisu ARD-u, "pobednikom" izbora su proglašni Zeleni jer su sa 22 odsto uspeli da udvostruče svoj rezultat u odnosu na prošle izbore 2014. i sada su na drugom mestu, odmah iza partija Unije, odnosno CDU i CSU koje su osvojile 28 odsto. Najveći gubitnik su Socijaldemokrate sa samo 15,5 odsto osvojenih glasova.
18:16 Male promene u Nemačkoj:
18:00 Prve prognoze za Nemačku koje je posle zatvaranja izbornih lokala sačinio infratest dimap.
Prvi preliminarni rezultati znaće se nakon zatvaranja izbornih lokala od 18 sati u Nemačkoj i većini zemalja. O tome ćemo izveštavati tokom cele večeri. Birališta se poslednja zatvaraju u Italiji - u 23.00 časa.
Na ovim izborima oko 400 miliona ljudi iz EU bira 751 poslanika u Evropskom parlamentu za narednih pet godina.
Izbori se odvijaju na osnovu nacionalnih izbornih zakona, što dovodi do razlike u danu glasanja, najnižoj starosnoj dobi glasača i kandidata kao i visini cenzusa.
Za poslanike u Evropskom parlamentu danas se glasa u Nemačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Austriji, Francuskoj, Poljskoj, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Italiji, Grčkoj, Belgiji, Luksemburgu, Španiji, Portugalu, Estoniji, Litvaniji i na Kipru.
Izbori su počeli u četvrtak, glasanjem u Holandiji i Velikoj Britaniji. U Irskoj se glasalo u petak, u Češkoj u petak i subotu, a u Letoniji, Malti i Slovačkoj samo u subotu.
Gotovo 100.000 građana Srbije sa srpsko-mađarskim i srpsko-hrvatskim dvojnim državljanstvom ima mogućnost da učestvuje na izborima za Evropski parlament.
Novi saziv Evropskog parlamenta - 2. jula.
Evropski parliament će imati 751 poslanika. Poslanici se biraju proporcionalno, tako da manje članice kao što su Malta ili Luksemburg imaju po 6 poslanika, dok najviše poslanika Evropskog parlameta dolazi iz Nemačke (96) i Francuske (74).
Trenutno u Evropskom parlamentu postoji 8 stranačkih grupacija među kojima su: Evropska narodna stranka (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE), Zeleni, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD), Evropska ujedinjena levica/Nordijska zelena levica (GUE/NGL) i Evropa nacija i sloboda (ENF).
Inauguracija novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je za 2. jul u Strazburu, kada će biti imenovani i predsednik Evropskog parlamenta, 14 potpredsednika kao i sastavi parlamentarnih odbora.
Na vanrednom samitu EU zakazanom za 28. maj u Briselu, lideri zemlja članica okupiće se da bi dali svoje predloge kada je u pitanju imenovanje novog predsednika Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Evropskog saveta, ali i novog šefa diplomatije EU i direktorna Evropske Centralne banke.
Odluka o imenovanjima bi trebalo da se donese krajem juna na sastanku Evropskog saveta, a zatim bude i ratifikovana u Evropskom parlametu.
Nova Evropska komisija bi trebalo da stupi na dužnost početkom novembra 2019. godine.