Kada se saberu glasovi koje su HDZ i SDP osvojile na izborima za Evropski parlament i glasovi četiri stranke i liste koje su uspele da uđu u Evropski parlament, jasno je da su najveće stranke izgubile monopol i da je tzv. „treća Hrvatska“ veoma žilava. Klatno te treće Hrvatska godinama se ljulja levo-desno, a ovoga puta preteglo je na desnu stranu.
Suverenisti prekaljene evroparlamentarke Ruže Tomašić potvrdili su evropski mandat i ojačali, a bivši sudija Mislav Kolakušić u velikom stilu osvojio je prostor na političkoj sceni i ostvario zavidan izborni rezultat zauzevši četvrtu poziciju po broju glasova.
Iako je Kolakušićev izbor mnoge iznenadio, taj uspeh nije došao preko noći i za njega može da zahvali pre svega terenskom radu i upornom podrškom blokiranim građanima kojih je u Hrvatskoj čak 300.000 i koje velike političke stranke uporno ignorišu. To je Kolakušićeva izborna baza. Njih dvadesetak hiljada, okupljenih u nekoliko Fejsbuk-grupa, uz Kolakušića su punih nekoliko godina. Oni su njegovi pravi sledbenici i samo su čekali njegovu odluku da se kandiduje na nekim izborima, pa da krenu u virtuelnu i stvarnu ofanzivu. Kolakušić pripada desnom centru. Ambicija mu je pobeda na predsedničkim i parlamentarnim izborima.
HDZ-u predstoje burni dani
Konzervativci i ekstremna desnica oteli su HDZ-ove glasove, HDZ je osvojila samo malo više glasova nego što ima članova, pa premijer i predsednik stranke Andrej Plenković iz izbora izlazi daleko slabiji nego što je u njih ušao. Unutarstranačko primirje trajalo je dok je trajala kampanja i ranjeni Plenković sada je plen za mnoge koji ne podržavaju njegov način vođenja stranke, kampanje i kadrovsku politiku (uzdanica Karlo Resler pokazao se kao kadrovski promašaj).
Da je ispunio plan i osvojio obećanih pet i priželjkivanih šest mandata u Evropskom parlamentu, Plenković bi bez problema mogao da mirno da čeka parlamentarne i unutarstranačke izbore i lako bi se rešio unutarstranačke opozicije koju predvodi zamenik predsednika stranke Milijan Brkić. Nakon ovakvog izbornog rezultata, ako i dalje želi da vodi HDZ, Plenković će u stranci morati da pristane na velike kompromise i neće moći da ulazi u otvorene sukobe. Kako god se ti sukobi raspleli, izvesno je i da će HDZ na putu ka predsedničkim i parlamentarnim izborima snažnije skrenuti udesno kako bi vratio bar deo svojih birača koji su se okrenuli prvenstveno Suverenistima, pa Nezavisnima za Hrvatsku (koji su sa pravašima zamalo ušli u Evropski parlament) i Marijani Petir.
SDP je ojačao
Za razliku od turbulencija na desnici, na levici se, kad je reč o izborima, nije dogodilo ništa bitno, pa SDP ostaje najjača stranka na levom polu. SDP-ovo osvajanje četiri mandata u Evropskom parlamentu jedna je od izbornih senzacija jer su, kao već duže vreme nekonsolidovana politička snaga, uspeli da uvere birače da im, uprkos svemu, daju podršku. Za taj uspeh najzaslužniji su dokazani evroparlamentarci Biljana Borzan i Tonino Picula čija će unutarstranačka moć u narednom periodu sigurno da ojača zato što su uspeli da stranku podignu iz mrtvih. Picula je drugi po broju osvojenih preferencijalnih glasova što ga čini neizbežnim potencijalom za predsedničku kandidaturu, a Borzan može da konkurišu za poziciju predsednice stranke.
Na ruku SDP-u je išla i dezorijentisanost novih levih stranaka i inicijativa, koje nisu pokazale sposobnost udruživanja u veće političke platforme, pa su se glasovi malih na levici očekivano rasuli. Ujedinjavanje u Amsterdamsku koaliciju spasilo je liberale, uspeli su da potvrde evropski mandat, a svog predstavnika imaće i sve slabiji populistički Živi zid kojem je Kolakušić oteo veliki broj birača.
Novi lider
Iako je reč o izborima za evropski, a ne nacionalni parlament, njihovi rezultati za posledicu će imati snažna previranja na političkoj sceni Hrvatske. Premijer i vladajuća stranka su uzdrmani, glavna opoziciona partija dobila je sasvim neočekivanu priliku za oporavak, konzervativci su se ukorenili u biračkom telu, pojavio se novi lider koji je zavidan broj birača uspeo da uveri da će se boriti protiv korupcije i društvene nepravde. Osim promena koje će izborni rezultati doneti političkim strankama, raspodela glasova snažno će uticati i na, poslednjih godina, uglavnom ravnodušan odnos hrvatskih građana prema izborima: više niko ne može da kaže da ne izlazi na izbore jer se rezultat unapred zna.