Evropu spašava samo skok unapred
17. mart 2018.
U novembru 2011. je Radoslav Sikorski, tada poljski šef diplomatije, izrekao nešto na šta su svi načuljili uši. U poznatom berlinskom govoru rekao je da u evropskoj politici ima veći strah od nemačkog nečinjenja nego od nemačkog pritiska. Sedam godina kasnije, usred borbe za preživljavanje ujedinjene Evrope, reči Sikorskog dobijaju na značaju.
Verujem da održanje evropskog jedinstva i jačanje Evropske unije treba da budu među najvažnijim zadacima četvrtog kabineta Angele Merkel. Nemačko oklevanje, ako se nastavi, može imati samo negativne posledice.
Nacionalistička vlada u Poljskoj se svakako ne bi saglasila sa ovom ocenom. Moja se zemlja krupnim koracima udaljava od Evrope od kada je na vlast došla stranka Pravo i pravda. Na delu je konsekventni proces rezanja nezavisnosti pravosuđa, slobode štampe, građanskih prava. Takva vlada nema interesa za jačanje Evrope i sve će uraditi da to jačanje spreči.
- pročitajte još: Neizvesne reforme Evropske unije
Cilj nacionalnih konzervativaca je da se EU redukuje na zajednicu suverenih država. Uloga evropskih institucija bi, po njihovom, trebalo da bude manja, toliko manja da Brisel ubuduće ne može da se bavi povredama principa pravne države u članicama EU. Ukratko – ne zabadajte nos u naše dvorište!
Nije Poljska jedina u kojoj ovakva predstava Evrope ima prođu. Mađarski moćnik Viktor Orban deli taj stav. Političari u Rumuniji i Bugarskoj, više puta opominjani iz Brisela zbog korupcije i povreda vladavine prava, voleli bi da se oslobode nadzora EU. Nema sumnje da je Češka sledeća zemlja koja će okrenuti leđa Evropi – to se vidi iz izjava predsednika Miloša Zemana koji bi da medije stavi na povodac po ugledu na Poljsku.
Kada je Sikoriski u jesen 2011. Nemcima prebacio nečinjenje, bio je to provokativni način da se Berlin ohrabri na više angažmana u Evropi. Ta je izjava onomad bila važna jer je bitan političar iz zemlje koja je toliko propatila od Nemaca tokom Drugog svetskog rata pokazao da istočni sused više nema straha od Nemačke i Nemaca. Reči Sikorskog su s pravom viđene kao dokaz konačnog prevazilaženja podele na Zapad i Istok.
Ipak, populizam na nacionalni pogon na istoku Evrope znači da se stara podela povampirila. Jedan deo kontinenta, sa Poljskom na čelu, svojom politikom predstavlja sve oštriji kontrast evropskim vrednostima. Na to dolazi podgrevanje stare teze na zapadu Evrope da je prijem Poljske, Mađarske ili Bugarske bio loša ili makar preuranjena odluka.
Deo predloga francuskog predsednika Emanuela Makrona za reformu EU može biti shvaćen kao pokušaj stvaranja elitnog kluba unutar Unije. Van tog kluba bi ostali recimo svi oni koji još nisu uveli evro kao valutu.
Populizmi cvetaju jer je Evropa previše slaba. Nije bila u stanju da izađe na kraj sa migrantskom krizom niti da nametne respekt za evropske vrednosti u istočnim članicama. Jedino je rešenje da se Evropa vidno ojača. Taj poduhvat ne može uspeti bez učešća Nemaca.
- pročitajte još: Raspućin iz briselskih senki
Angela Merkel ne sme dopustiti da jaz postane još dublji. Sada se traži diplomatsko umeće kancelarke kako bi se zapadne komšije ubedile da Evropi trebaju oba plućna krila, da bi zajednica bila slabija bez recimo Poljske.
Ali Varšavi mora konačno jasno i javno biti rečeno da razgradnja demokratije samo šteti zemlji. Ako Varšava ostane pri poluautoritarnom stilu, kancelarka mora naći hrabrost da to zauzda. EU mora da povuče ručnu kočnicu. Tolerisanje poljskog prezira prema konsenzusima zajednice već sada šteti celoj zajednici. Ako Poljska to ne shvata, moraće da trpi posledice.
Skretanje Poljske sa demokratske staze daleko je od jedinog problema Evrope. Nakon šokantnog glasanja za Bregzit deluje da je jedini spas skok unapred. Evropska integracija se mora produbiti. Angela Merkel u svom poslednjem mandatu mora da se dohvati ove teme.
Paradoksalno, uslovi nisu tako loši. Pritisak na Evropu raste sa svih strana, Donald Tramp nam preti carinskim ratom, Vladimir Putin raketama i tenkovima, svemu se pridružuje i Redžep Erdogan. Baš pod takvim pritiskom može nastati nešto dobro – pod uslovom da Angela Merkel nađe hrabrosti. Kao što reče Sikorski – plašiti se treba jedino nemačkog nečinjenja.
*Bartoš T. Vjelinski je novinar iz Varšave, urednik spoljnopolitičke rubrike lista Gazeta viborča, najznačajnijeg lista u Poljskoj. Tekst je deo naše subotnje serije Moja Evropa.