„Generacija Šta“ zna da se nosi sa krizom

Teško je smestiti „današnju omladinu“ u neku fijoku. Mladi se ne boje Putina, ali nemaju ni poštovanja prema Holokaustu. Neki od njih, smatraju da je Angela Merkel kul, a za neke druge je nemačka kancelarka „neprijatelj broj 1“. Oni ne izlaze rado na izbore, ali kad se radi o Evropi, onda izlaze na ulice.

To je generacija koju je, čini se, teško shvatiti – i generacija čiji su interesi, brige i nade sada „obuhvaćeni" jednom opsežnom studijom. To je, kako kažu autori istraživanja „Generacija Šta“ (Generation What), najveća evropska studija o mladima. Studiju je naručila Evropska radiodifuzna unija (EBU), a izradio ju je Sinus-Institut. U ispitivanju na internetu dobrovoljno je učestvovalo oko milion mladih ljudi između 18 i 34 godine iz ukupno 35 evropskih zemalja.

Razgovarati s mladima, a ne o mladima

„Iz toga se može pročitati da mladi imaju potrebu da kažu ko su i kakvi su, a ne da samo istraživači govore o tome kakvi su navodno mladi, i to na osnovu nekakvog uzorka“, objašnjava Tobijas Bente iz Bavarske radio-televizije (BR), koja je zajedno sa javnim servisima ZDF i SWR podržala projekat u Nemačkoj.

Rezultat ispitivanja otkriva sliku mlade Evrope koju brine socijalna nepravda, ali i koja ne veruje da politika može da reši te probleme. Čak 82 odsto ispitanika „nema poverenje“ u političare, a 45 procenata u njih „nema uopšte nikakvo poverenje“.

Znak ravnodušnosti

To je zastrašujući rezultat. A ako se pogledaju rezultati samo za Nemačku, može se reći da mladi Nemci, u poređenju s drugima u Evropi, prosto „pucaju“ od poverenje. Naime, u toj zemlji samo 23 odsto mladih „nema uopšte nikakvog poverenja“ u političke institucije – što je najmanja vrednost na evropskom nivou. Nije ni čudo, jer nezaposlenost u Nemačkoj nije ni blizu tako ozbiljan problem kao u Grčkoj, Francuskoj i Italiji. U tim zemljama, najmanje dve trećine mladih frustrirano je političkim rukovodstvom svoje zemlje.

Zasićenost politikom ipak nije znak ravnodušnosti evropske omladine. Baš suprotno: devet od deset ispitanika uočava porast stope nejednakosti u svojim zemljama. To je procena koja je prisutna u svim zemljama koje su učestvovale u ispitivanju. Briga oko socijalnih nereda u budućnosti, najrašireniji je strah trenutno prisutan među mladima u Nemačkoj.

Međutim, istraživači tvrde da se varaju svi oni koji misle da su mladi Evrope u stvari samo nova generacija „besnih građana“ koja želi da raskrsti s političkim establišmentom. Mladi žele da se angažuju, žele nešto da promene – najradije temo gde, prema njihovom mišljenju ima najviše problema, na primer u okviru neke političke institucije. U Nemačkoj je spremnost aktivnog delovanja u političkim organizacijama najviše izražena (44 odsto), u Grčkoj najmanja (13 odsto).

Projekat „Evropa“

Mladi Evropljani spremni su da izađu na ulicu za svoju budućnost, to su pokazala i poslednja okupljanja na kojima je demonstrirana solidarnost. Za one koji su odrasli zjedno sa Evropskom unijom ta zajednica država je ipak više sredstvo za ostvarenje cilja, a manje istorijska mirovna zajednica koja je dobila i Nobelovu nagradu: „Oni rado koriste ekonomske prednosti, ali to nije projekat koji je u srcima mladih ljudi u Evropi“, ocenjuje Bente.

Mladi imaju malo poverenja u evropski projekat i mnogo više se identifikuju sa svojim poreklom, nego sa EU kao nadnacionalnom zajednicom. Ali svejedno, tek svaki šesti ispitanik podržava „fregzit“, „degzit“ ili nekakav drugi izlazak iz Unije. Mlade ne interesuje ni sve rašireniji populizam: „Ono što su svakom slučaju možemo da sagledamo, jeste da se, sve u svemu, vrlo skeptično gledaju na nacionalizam“, kaže Bente.

Sociolozi Sinus-Instituta rezultate istraživanja analiziraju ovako: „Uprkos greškama EU, većina mladih Evropljana smatra da je Unija korisna za njihovu zemlju. Takođe, sa Evropskom unijom se povezuje i nada da će ona pronaći rešenja za goruće probleme našeg doba.“ U svakom slučaju mladi Grci su pre svega ti koji, suočeni s ekonomskim problemima, mogu da zamisle izlazak njihove zemlje iz Unije.

Iskustva kriza

Onaj ko je odrastao sa otvorenim granicama, taj je naučio kako da bude otvoren prema drugima, zaključak je koji bi takođe mogao da se izvuče iz studije. Na pitanje da li bi u vremenima visoke nezaposlenosti poslove trebalo „rezervisati“ samo za sopstvene zemljake, dve trećine mladih ipak podržava integraciju drugih na tržište rada.

Sve u svemu, mladi Evrope su optimisti. Nešto više od polovine ispitanika pozitivno gleda u budućnost. Ljudi sa Sinus-Instituta koji su sprovodili studiju to objašnjavaju „optimizmom mladih da se problemi mogu rešiti“. „Mlada Evropa odrasla je s brojnim kriznim iskustvima: 11. septembar, krah berzi, slom finansijskih tržišta, klimatska problematika i, na kraju, izbeglička kriza“, pišu istraživači. Ako omladina Evrope nešto zna i može, onda je to kako da se nosi sa neizvesnošću i sa krizama.“