Gorka poruka napada u Drezdenu

U nedelju oko 22 sata su u eksploziji oštećena vrata jedne džamije u Drezdenu. Imam i njegova porodica, koji su se nalazili u zgradi, nisu povređeni. Pola sata kasnije u istom gradu je detoniran eksploziv pred Međunarodnim kongresnim centrom, gde se za 3. oktobar planira dolazak kancelarke Angele Merkel i predsednika Joahima Gauka povodom Dana nemačkog ujedinjenja. Tog dana će džamije imati i Dan otvorenih vrata. Bombe su izgleda iz ručne radinosti, počinioci su nepoznati, a policija pretpostavlja da su eksplozije povezane kao i da se, „makar u slučaju napada na džamiju", radi o ksenofobnim motivima. Policija je preduzela oštrije mere predostrožnosti pred proslavu Dana ujedinjenja. Visokorangirani političari osudili su napade, a danas ih opširno komentariše i nemačka štampa:

Čista je slučajnost što nema mrtvih, piše Tririšer Folksfrojnd (Trir). List navodi da desničari u Nemačkoj imaju dobro umrežene strukture, slično poput islamista. To se moglo videti u slučaju takozvanog Nacional-socijalističkog podzemlja (NSU), grupe koja je do otkrivanja ubila devet građana migrantskog porekla i jednu nemačku policajku. „Među desničarima međutim ima i usamljenih počinilaca, koji su postali radikalni sami ili u malim grupama. Najpre napadaju imovinu, automobile, domove, kancelarije, džamije. Onda ljude – lokalne političare, strance. Atmosfera desničarske radikalizacije je vidljiva golim okom, broj napada drastično raste. Tome se mora mnogo odlučnije suprotstaviti nego do sada – to je, pred 26. godišnjicu nemačkog ujedinjenja, izazov ne samo za Drezden i Saksoniju."

Ima, međutim, ipak nešto oko tog Drezdena, pokrajine Saksonije i, šire, bivše istočne Nemačke. Još uvek se ponedeljkom u Drezdenu okupljaju „Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada" (Pegida), doduše sada dođe po dve ili tri hiljade ljudi dok ih je prošle godine bilo i po dvadeset hiljada. O specifičnostima istoka piše i ugledni Zidojče cajtung (Minhen): „Pet godina nakon otkrivanja ubilačke serije NSU i 24 godine od sukoba u Rostoku, malo se toga promenilo kada je u pitanju nasilni rasizam. Naprotiv, spremnost na nasilje buja. Savezni ured za kriminalistiku u poslednjem izveštaju govori o klimi straha koju su desni ekstremisti proizveli u velikim delovima istočne Nemačke. Politika i država tokom dve decenije nisu uspele da preokrenu tu klimu. To je gorka poruka napada u Drezdenu."

„Do nasilja nad ljudima ostao je samo mali korak. Ko aktivira eksploziv pred vratima džamije u kojoj je jedna porodica, taj je spreman i na žrtve", piše Noje osnabriker cajtung (Osnabrik). „Od povika Merkel mora da ode, preko napada bez povređenih, nije više daleko ni nasilje protiv predstavnika politike koja se počiniocima očigledno gadi. Napadi pokazuju da ovde neko ne zna za pardon u javnoj i agresivnoj demonstraciji moći. Političari bi mogli da, osim reči osude, pozovu na nešto konkretnije. Kako bi bilo da se organizuju demonstracije koje bi pokazale da su počinioci u manjini? Građani Drezdena ne smeju dozvoliti da nastane utisak kako većina njih potajno aplaudira ovakvim nedelima."

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig), jedan od najtiražnijih listova u Saksoniji, piše: „Drezden i sa njim pokrajina Saksonija su nakon ovog napada naravno meta optužbi da su centar mržnje prema strancima u Nemačkoj. Tome za pravo daju izgredi u Hajdenau, Frajtalu i nedavno u Baucenu (mestašca u Saksoniji, prim. red. DW). Ovo je samo deo slike i taj većini ljudi u Saksoniji nije pravo što uživaju takav imidž. Premijer pokrajine Stanislav Tilih ima priliku da o tome prozbori tokom Dana nemačkog ujedinjenja. Tu bi morao jasno da kaže da u Saksoniji postoji nulta tolerancija za ksenofobiju, da strahovi i brige ne smeju da se izmetnu u mržnju. Nadajmo se da ću mu to poći za rukom."

Sasvim je drugačiji stav komentatorke levičarskog Tagescajtunga (Berlin). Ona smatra da trodnevnu proslavu Dana ujedinjenja koja za vikend počinje u Drezdenu i na kojoj se očekuje 250.000 ljudi treba – otkazati. „Zabava za građane. Deliće se baloni i olovke. Glasna muzika i bum-bum vatromet. Merkelova i Gauk. Osim toga: hiljade policajaca, specijalne jedinice i borci GSG-9. Kako bi se osigurali protokolarni termini šefa države i šefice vlade, kroz grad na Labi biće podignuta ograda od četiri kilometra. Hiljadu i po betonskih kocki – takozvanog Nica-kamenja – treba da zabarikadiraju ulice i javne trgove."

Ne zna se, piše dalje Tagescajtung, koga se treba više plašiti: saksonskih malograđana ili Islamske države. „Baš Drezden. Gde se napadaju džamije. Gde je politika slepa na desno oko. Gde Pegida maršira noseći vešala za Merkelovu i Gabrijela. U tom gradu treba slaviti? I to takozvano nemačko ujedinjenje? […] To ničemu ne vodi, osim problemima. Da li biste u kuću pozvali goste za koje sumnjate da će na ručak doneti otrovnu salatu s testeninom? Ali, naravno da se proslava neće otkazati. Umesto toga će se svi samohvalisati i lagati jedni druge u lice. Ništa ne valja na toj crno-crveno-žutoj fasadi. Taj bućkuriš koji finansiraju poreski obveznici bi stvarno trebalo otkazati."