Gospodin varalica

Čini se da varalice imaju dobar imidž.. To važi i za Volfganga Beltrakija. Osuđeni falsfikator umetničkih dela i njegova supruga, često su pred kamerama pozirali kao dobro raspoložene medijske zvezde na filmskim premijerama. Ruku pod ruku uživali su u blicevima fotoaparata. Mnogi novinari zbog njih su se gurali na crvenom tepihu – kao da čekaju Breda Pita i Anđelinu Džoli.

27.oktobra 2011. Volfgang Beltraki je zbog prevare osuđen na šest godina zatvora, njegova supruga Helene na četiri, dok je njihov partner Oto Šulte-Kelinghaus zaradio zatvorsku kaznu od pet godina. Volfgang Beltraki kaznu služi u zatvoru otvorenog tipa: tokom dana može da napušta zatvor i radi u svom ateljeu u blizini Kelna. S obzirom da se radi o osuđenom prevarantu, začuđujuće se često pojavljuje na televizji. Dozvoljen mu je čak i izlazak iz zemlje, kako bi promovisao svoju biografiju, i - upravo objavljenu zatvorsku prepisku sa suprugom. Beltraki je zaista jedinstven slučaj i pravi majstor manipulacije.

Porodične veze

Autor filma je Arne Birkenštok, sin Beltrakijevog advokata. Dakle, film nikako nije plod istraživačkog novinarstva. Ali, to i nije bila njegova namera, kaže Birkenštok u intervjuu za DW.

Želeo je "uravnoteženo" delo koje bi Beltrakija prikazalo kao "talentovanog, ali pretencioznog". No, to mu baš i nije uspelo. Veći deo vremena Beltraki je predstavljen kao lukav tip, spreman na sve kako bi postao deo elite. Skoro deset miliona evra potrošio je na život na visokoj nozi: vila na jugu Francuske, letovanja na egzotičnim mestima, dizajnerska kuća u Frajburgu.

Specijalnost: ekspresionizam

Ipak, "Umetnost falsfikovanja" film je koji mnogo otkriva. Prikazuje Beltrakijev "rad" izbliza. Iako je deo scena odglumljen, zanimljivo je videti kako se flasifikator totalno uživeo u ulogu umetnika kojeg je kopirao. A specijalizovao se za dela ekspresionističkih slikara kao što su Maks Ernst, Maks Pehštajn ili Hajnrih Kampendonk. Napravio je sveukupno 300 falsifikata, a osuđen je za 14. Slike je prodavao uz pomoć svoje supruge i partnera.

Tako je Beltraki postao akter jednog od najvećih skandala na tržištu umetnina. Ali, i trgovci umetninama spremno su se uključili u igru. Glad za sigurnom investicijom, odnosno slikama kojima cena garantovano može samo da raste, učinila ih je neopreznim, pa su se pojavljivali svakakvi sumnjivi veštacii, a prodaje su postajale sve lakomislenije. Ili, kako je u filmu primetio jedan novinar: "Nikome nije bilo u interesu da Beltraki padne."

Film donosi premalo izjava oštećenih. Nisu želeli da govore pred kamerama, kaže Birkenštok. Film prikriva i druge bitne činjenice: nigde se ne pojavljuje saučesnik Oto Šulte-Kelinghaus, a nema ni snimaka suđenja u Kelnu koje je završeno u začuđujuće kratkom roku. Ne pojavljuje se ni Stefan Koldehof, novinar i pisac koji je više od godinu dana istraživao ovaj slučaj, i tako pao u nemilost kod Beltrakijevih. Nije bio poželjan ni na premijeri filma- izbacili ga.

Novac iznad morala

Film izaziva simpatije prema Beltrakiju. On je duhovit i izuzetno fin prema svojoj ženi. Ona je njegova suučesnica koja je kontaktirala s galerijama, aukcijskim kućama i stručnjacima za umetnine kako bi na tržište ubacila dela iz izmišljene kolekcije Jeger.

Beltraki je u filmu zapravo jako dobro prošao. Prikazan je kao gospodin varalica, kao neko ko je u potrazi za drugim opcijama jer ne želi da praznih džepova gleda dok se drugi provode. Ali, isto tako, on pred kamerama izgovara svakakve gluposti: "Ideja ne čini velikog slikara. Maks Ernst nije genije." Ili pak: "Rado bih kupio još jednu palatu u Veneciji."

Beltraki se mora iskupiti za svoju kriminalnu prošlost. Nastavio je da slika, a za njegovim delima navodno vlada velika potražnja. Čak i pod imenom Beltraki, ona se dobro prodaju.

Autor: Dunja Dragojević

Odg. urednica: Dijana Roščić