„Gvantanamo“ na Samosu

Na brežuljku iza Vatija, najvećeg grada na ostrvu Samosu, nanizane su barake i šatori. U vreme kada je u Grčku stizalo najviše migranata, 2018. i 2019, tamo je živelo osam hiljada ljudi – u blatu, bez zaštite od vrućine, hladnoće, insekata, pacova i zmija.

Samos je jedan od „hotspotova“, u kojima bi ljudi trebalo da borave u uslovima dostojnim čoveka, ujedno da brzo dobiju mogućnost podnošenja zahteva za azilom i onda da idu dalje. Takav je plan bio 2017. godine, ali stvarnost je izgledala drukčije. Higijenski uslovi su bili katastrofalni, snabdevanje loše, a procedure netransparentne: logori na grčkim ostrvima postali su simbol neuspeha migrantske politike Evropske unije.

-pročitajte još: Grčka politika prema migrantima: Zabranjena zona na Marici

Forutan ima 27 godina i u Avganistanu je radio kao novinar na televiziji. Pokazuje diplomu sa fakulteta i novinarske legitimacije. Zbog svog zanimanja u njegovoj domovini mu preti smrtna kazna, ali su grčke vlasti, uprkos tome, njegov zahtev za azilom odbile. I to tri puta. Obrazloženje je bilo da nije mogao da dokaže da je stvarno radio kao novinar. Slične stvari dešavaju se i drugima.

„Želim samo normalno da živim i radim svoj posao“, kaže Forutan tiho. „Došao sam ovde jer sam mislio da se ovde poštuju ljudska prava“.

Jedna žena pored njega ne može zadrži suze. I ona je iz Avganistana, i njen zahtev je odbijen. „Strašno se brinemo za naše porodice kod kuće. Zašto mi koji smo ovde ne dobijemo azil? Sada bi trebalo da odemo u novi kamp – ali mi jednostavno želimo da odemo odavde.“

-pročitajte još: „Ljudi i dalje žive u šatorima, tik uz more“

Nezadovoljni stanovnici Samosa

Niko na Samosu ne želi novi logor – ni potražioci azila, a ni stanovnici ostrva koji se bune protiv, kako kažu, „Gvantanama“ na ostrvu. U noći pre prvog prebacivanja ljudi u novi logor izbio je veliki požar. Nije jasno da li je bio podmetnut, ali u njemu u svakom slučaju „plamti“ bes zbog politike azila koja je nesposobna da dâ pouzdane odgovore na političke izazove.

Oko osam kilometara od Vatija, tamo gde nema ničega, sada se nalazi prvi od novih kampova. Evropska komisija iz Brisela je za taj i još četiri nova logora grčkim ostrvima stavila na raspolaganje oko 250 miliona evra. Prostor je ograđen dvostrukom ogradom od bodljikave žice kakvu koristi NATO, a između ograda ravnomerno su raspoređeni nadzorni tornjevi.

Spor Brisela i Atine

Tu bi trebalo da bude mesta za 3.000 ljudi. Na ulazu piše: „Closed Controlled Access Center of Samos“. Taj natpis rezultat je spora između Brisela i Atine. Zvaničnici EU bili su apsolutno protiv naziva „zatvoreni logor“, pokušali su da se dogovore da to bude samo „kontrolisani ulazak i izlazak“, ali Grčka nije htela da odustane od pojma „zatvoreni“.

Potražioci azila smeju da napuste logor, ali samo određeni broj njih i samo na određeno vreme. Za izlazak i ulazak potrebno je elektronsku bravu otključati karticom i otiskom prsta. Prilikom otvaranja logora, grčki ministar za migracije Notis Mitarakis podigao je grčku zastavu, a Beate Gminder, šefica Posebne grupe EU za menadžment migracij – zastavu Evropske unije. Vladalo je slavljeničko raspoloženje.

Granice i ideali

„Grčka ispunjava svoje obaveze i štiti evropske granice i naše zajedničke ideale“, rekao je Mitarakis na svečanom otvaranju. „Ovde su uslovi za prihvat migranata dostojni čoveka, bez prepunjenosti i bez prekomernog opterećivanja lokalnog stanovništva“, dodala je Gminder.

Ali stanovništvo glavnoga grada Grčke, Atine, to vidi drugačije. Tamo su ulice prepune potražilaca azila koji su pre toga bili na ostrvima. Dimitris Kulis, advokat na Samosu, kaže da se „prenatrpana džungla“ na Samosu polako praznila. Ostrvo su napustili i oni kojima je postupak za dodelu azila bio u toku, pa zbog toga nisu smeli da ga napuste. „U junu se pojavila glasina da će trajekti i njih da prevoze“, priča Kulis. Vlastima se sugerisalo da „malo zažmure“.

Kad potražioci azila nestanu

Advokat Kulis smatra da se iza toga možda krije i nekakva strategija vlade u Atini. „Kad se otvori novi logor, oni će u Atini da pohapse migrante koji su ilegalno napustili ostrvo.“ Jer, prema grčkom zakonu, ljudi tako gube pravo na postupak dodele azila i mogu odmah da budu stavljeni u deportacioni pritvor.

Atina već dugo sprovodi ilegalne strategije kako bi potražioce azila držala dalje od grčke granice. Takozvani „puš-bekovi“, kad se ljudi nakon prelaska granice odmah vraćaju nazad, a da ne mogu da podnesu zahtev za azilom, poznati su već duže vreme. Čak i u vreme otvaranja novog kampa, na Samos su stigla dva gumena čamca sa migrantima. Registrovana su samo dva čoveka iz Somalije, a svi drugi, među kojima je bila i jedna porodica iz Sirije, odmah su vraćeni u Tursku.

Nasilje i zastrašivanje

U Briselu su se već pomirili s ilegalnim proterivanjem, kaže Kulis i ujedno skreće pažnju na kriminalna dela vezana uz „puš-bekove“. „Niko ne bi trebalo da toleriše da policajci migrantima kradu novac ili ponižavaju ljude.“ Migranti stalno izveštavaju o takvim slučajevima. Dokazi su strašni, kaže Kulis, ali većina optužbi zastareva zbog sporosti grčkoga pravosuđa.

Na atinskom Trgu Viktorije sve je više izbeglica, većinom iz Avganistana. „Ja sam u Kabulu radio kao prevodilac. Ako se tamo vratim preti mi smrtna kazna. I uprkos tome moj zahtev je dvaput odbijen“, kaže mladi čovek koji ne želi da otkrije svoje ime. U Atini su ga odbile i humanitarne organizacije jer je ilegalno ušao u zemlju. Kaže da noću spava po parkovima i pred ulazima zgrada, i nada se da će nekako dospeti do zapadne Evrope.

Turska nije sigurna zemlja

U Turskoj je živeo i radio u mizernim uslovima, a vlasti su ga, kaže, šikanirale. Pritom Grčka smatra susednu Tursku sigurnom zemljom i zbog toga ne želi da tom Afganistancu dâ azil ni nakon što su vlast u Kabulu preuzeli talibani.

Sotiris Serbos, profesor međunarodne politike koji poznaje odnose Atine i Ankare, smatra da je takvo držanje Grčke problematično. „Turska nije potpisala Ženevsku konvenciju o zaštiti izbeglica, ja ne mislim da je ta zemlja sigurna. Trebalo bi da se zabrinemo za sudbinu tih ljudi i zbog stanja pravosuđa u Turskoj, ali i mzbog sve veće netrpeljivosti prema izbeglicama.“

Serbos smatra da je odnos Grčke prema migrantima pre svega motivisan stranačkim kalkulacijama. „Svi žele da instrumentalizuju pitanje izbeglica u predizbornoj kampanji, a to zabrinjava“, kaže prof. Serbos. „Mislim da će Atina iskoristiti sva sredstva kako bi sprečila krizu koja bi mogla da ugrozi vladajuće stranke.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu