Hrvatska vlada puca po šavovima

Od optimizma i ushićenja s kojim su građani pre dve i po godine dočekali garnituru Zorana Milanovića – nije ostalo ništa. Premijer je smenio ministra finansija početkom meseca, nakon što je Jutarnji list otkrio da je Linić otpisao poreski dug slavonske drvno-prerađivačke firme Spačva, bez pokušaja da dug naplati. Tako je Linić navodno oštetio budžet Hrvatske za blizu milion evra, mada neki računaju da je šteta višestruko veća. Ali tu nije kraj trzavica među hrvatskim socijaldemokratama – pre neki dan je Linić na pompezno najavljenoj konferenciji za novinare prozivao Milanovića, optužujući ga da štiti rodbinske i poslovne veze te da je njega, Linića, prisluškivala tajna služba.

Šta je pričao Linić

Linić doduše nije govorio o navodima da je supruga premijerovog brata dobila kredit Hrvatske banke za obnovu i razvoj. Kada je reč o ovom slučaju, treba prvo proveriti proceduru dodele, kaže Zorislav Antun Petrović, koordinator projekata građanskog udruženja Kultura i etika. „Ako je procedura precizno definisana i ako je kredit dodeljen na osnovu uslova, u najgorem se slučaju radi u prividnom sukobu interesa“, kaže za DW Petrović koji je ranije bio član povereništva za odlučivanje o sukobu interesa. „Ako je dodela kredita diskreciona odluka i ako su na nju uticali ljudi koje imenuje premijer, potrebna je analiza jer je tada sukob interesa moguć.“

Ipak, Linić je izneo niz teških optužbi za koje komunikacijska stručnjakinja i jedna od najglasnijih Milanovićevih kritičarki Aleksandra Kolarić kaže da možda i nisu tačne, ali da državne institucije o njima ne smeju da ćute. Optužbe, naglašava, ne može ignorisati ni premijer od kojega očekuje objašnjenja, kao ni Glavni odbor stranke koji se sastaje narednih dana. „Izuzetno je teška optužba koja se tiče zloupotrebe policije i tajnih službi. Ako je tačan Linićev navod o praćenju i prisluškivanju, ako su se koristili podaci tajnih službi za obračun s njim, ako je to organizovao premijer – to je rušenje temelja demokratije u Hrvatskoj. To je za društvo tri puta opasnije od toga da li je neko opsluživao svoju porodicu.“

Smenjeni ministar nije heroj

Iako je prema ispitivanjima javnog mnjenja bio omiljeni ministar, javnost će teško Linićev napad na šefa stranke i vlade doživeti herojskim. Ne treba zaboraviti da dužnost nije preuzeo neokrznut korupcionaškim aferama, a o navodnim pokušajima Milanovićevog neprimerenog uticaja je progovorio kasno – nakon što je smenjen i nakon evropskih izbora. Bez sumnje, obračun je vrlo ličan. Aktivista Petrović misli da je moralno ispravno o svemu progovoriti odmah, bez zadrške: „Ako prvi čovek izvršne vlasti pokuša da iskoristi svoj uticaj da bi pomogao povezanim osobama, rođacima, prijateljima, školskim kolegama, to odmah mora da se raskrinka. To su stvari o kojima ne sme da se ćuti.“

Linić se pravdao tvrdnjom da je sprečio sve Milanovićeve pokušaje uticaja pa ih zbog toga nije ni prijavio nadležnim institucijama. Petrović misli da je taj argument šupalj jer, ako neko iz vrha vlasti pokušava ilegalno da utiče, onda on ne zaslužuje da ostane u vlasti. Aleksandra Kolarić kaže da Linić nije istupio računajući da pred njim stoji velika i blistava politička karijera. „Rekla bih da je ovo vrlo verovatno bio pozdrav Slavka Linića s politikom, ali to ćemo još videti. On nije istupio očekujući aplauz, nagradu ili odobravanje.“

Vlada bez podrške

Od ugleda Milanovića i ljudi koji ga okružuju nije ostalo mnogo, kaže Kolarićeva i citira političkog analitičara Dražena Lalića: „Milanović nije ni svestan da je politički mrtav.“ Kolarićeva optužuje premijera za rušenje ugleda stranke, institucija i vlade, ali i za pružanje zaštite partijskim drugovima protiv kojih se vode postupci zbog korupcije. „Ne možete imati reputaciju, ako vam građani ne veruju. Istraživanja pokazuju da preko 70 odsto građana smatra da država ne ide u pravom smeru, a 66 odsto ne podržava vladu.“ Uz to raspoloženje kuva i u članstvu stranke, što je najviše vidljivo na društvenim mrežama.

„Nažalost SDP iznutra nikada nije postao istinski demokratska stranka. Milanović je nasledio relativno demokratsku stranku i iskoristio sve slabosti koje je u sistemu ostavio prethodni predsednik Račan. Pojačao ih je i iskoristio za veoma autoritarno upravljanje strankom“, kaže Kolarićeva, koja je i sama skrajnuta iz vrha stranke. „Izbačena sam zato što sam javno izrekla da je Lex Perković nacionalno štetan. Ljudi sasvim jasno vide da će odleteti ako dignu glavu i ako imaju svoj politički stav.“

Svi su isti

Aleksandra Kolarić ne veruje u scenario da će Vlada do kraja mandata sprovesti nepopularne, ali potrebne mere, kako bi relativno umivenog obraza mesto prepustila Hrvatskoj demokratskoj zajednici. Kaže, premijera njegov posao ne zanima, ali postoji mogućnost za spašavanje SDP-a i preokretanje trenda u društvu i ekonomiji. „Ne trebaju nam vanredni izbori jer je većina u parlamentu stabilna. Treba nam smena mandatara, mudar odabir novog i raspisivanje novih izbora za stranačko rukovodstvo. To bi dalo zamah i probudilo optimizam u Hrvatskoj i donelo značajan psihološki optimizam u privredi.“

Ona veruje da se rastakanje stranačkog tkiva preliva na državu i društvo. I zaista, ako pitate hrvatske građane, većina će reći da su svi političari isti te da se na izbore uopšte ne isplati izlaziti jer pre ili kasnije svi postanu prljavi. „Svaka vlast kvari i to je jako teško izbeći“, zaključuje Petrović. „Najnovije afere su štetne kako za SDP, tako i za državu u celini jer stvarno će teško nakon ovoga bilo ko imati poverenje u državne institucije. Bez poverenja ništa ne može funkcionisati, a ponajmanje organi javne vlasti.“