1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

I dalje vri na ulicama u Francuskoj

13. decembar 2020.

Nije neobično da Francuzi kritikuju rad svoje vlade i da to izražavaju na uličnim protestima. Ali trenutna averzija prema merama unutrašnje bezbednosti ima poseban kvalitet.

https://p.dw.com/p/3meEl
Pariz, 12.12.2020.
Pariz, 12.12.2020.Foto: Lewis Joly/AP Photo/picture alliance

Treću subotu zaredom desetine hiljada ljudi protestovalo je protiv planiranog zakona o bezbednosti u Francuskoj. Posle ozbiljnih nereda prethodna dva vikenda, demonstracije u prestonici Parizu i drugim gradovima ovog puta bile su uglavnom mirne.

Prema organizatorima, oko 60.000 ljudi izašlo je na ulice širom zemlje, a Ministarstvo unutrašnjih poslova govorilo je o više od 26.000 demonstranata.

Vodeni top u Parizu, suzavac u Lionu

Uz veliko prisustvo policije, oko 10.000 ljudi demonstriralo je u Parizu - prema organizatorima. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Žerara Darmanina, uhapšeno je više od 140 ljudi. Snage bezbednosti su nakratko koristile vodene topove da bi rasterale demonstrante, kako su primetili novinari novinske agencije AFP. Nije bilo većih incidenata.

U Lionu, gde je, prema navodima vlasti, oko 2.000 demonstranata učestvovalo u protestima, snage bezbednosti su upotrebile suzavac. Bilo je i manjih skupova u Monpeljeu sa 1.800 demonstranata, u Strazburu, Lilu, Bordou, Tuluzu i Marselju.

Sporni član 24.

Vlada predsednika Emanuela Makrona planiranim zakonom za „sveobuhvatno obezbeđenje" hoće da kriminalizuje širenje fotografija ili filmskih zapisa policijskih operacija, ako se time ugrožava „fizički ili mentalni integritet" pojedinih policajaca.

Pariz, 12.12.2020.
Pariz, 12.12.2020.Foto: Bob Edme/AP Photo/picture alliance

Član 24. predloga zakona o bezbednosti tretira kao krivično delo objavljivanje fotografija ili snimaka policajaca na dužnosti „s namerom da se nanese šteta njihovom fizičkom ili psihološkom integritetu", a počinioci tog dela mogu da budu osuđeni do godinu dana zatvora i na kaznu od 45.000 evra. Taj član zakona je izazvao brojne kritike i proteste, posle čega je vlada odlučila da je promeni. Međutim još nije jasno kako bi ta promena trebalo da izgleda.

Nevladine organizacije i novinari zabrinutisu da će sporna odredba ograničiti slobodu medija i otežati otkrivanje slučajeva brutalnosti policije. 

dr, afp,rtr

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android