„Islamska država“ objavila rat Turskoj
20. avgust 2015.Takozvana „Islamska država“ objavila je video-poruku u kojoj objavljuje rat Turskoj. Time su ekstremisti okončali saradnju sa Turskom koja nikada nije bila ozvaničena, ali je donosila korist i jednoj i drugoj strani, komentariše list Berliner cajtung. Za vladajuću stranku AKP, „Kalifat“ je bio dobrodošla pomoć protiv sirijskih Kurda, a islamisti su koristili Tursku za transport oružja i pristalica, piše list i dodaje:
„Sve to je okončano otvaranjem turske avio-baze Indžirlik za avione NATO koji izvode napade na IS. Upadljivo je da IS u svojoj poruci ne govori o terorističkom napadu u mestu Suruč. Time se postavlja pitanje nisu li neke zakulisne snage iskoristile IS kao paravan kako bi u stvari okončale mirovni proces Turske sa kurdskom organizacijom PKK, a ujedno i za to da se izaziva nezadovoljstvo protiv kurdske stranke HDP (koja ima predstavnike u turskom parlamentu prim. ur). Ukoliko je to zaista tako, onda je to velika greška u računu. Turska se sada bori na dva fronta, a pretnje islamista da će napasti u Istanbulu direktno su usmerene na ekonomsko srce te zemlje. S jedne strane je dobro što je Turska konačno bila prinuđena da se okrene protiv IS, a s druge strane, potrebno je da se hitno dođe do primirja sa PKK. Rat protiv IS, naime, tek počinje“, komentariše „Berliner cajtung“.
Prognoze eventualnih izbora
Prekidom primirja sa kurdskom organizacijom PKK izbili su sukobi u nizu mesta na jugoistoku Turske. U provincijskom radu Sirnak i nizu mesta u okolini, Kurdi su proglasili samoupravu. Došlo je do otvorenih okršaja snaga sigurnosti i kurdskih milicija. Ima i lokalnih političara koji pokušavaju da posreduju i traže pregovore. Čini se da situacija u Turskoj trenutno liči na krvave 1990-te godine, piše Di velt:
„U međuvremenu predsednik Redžep Erdogan poručuje da neće trošiti vreme na pregovore s ljudima koji ne priznaju njegovu funkciju. On očigledno nema nameru da Kemalu Kilicdaru iz opozicione stranke CHP da mandat za sastavljanje nove vlade, što bi morao da učini nakon što je njegov izabanik Davutoglu vratio mandat. Erdogan želi nove zbore, ali je pitanje kakav će biti rezultat. Jedna anketa ugledne agencije Gezici prognozira da će vladajuća AKP dobiti 39 odsto glasova, tri procenta manje nego sada. I desničarska MHP bi bila na gubitku, dok bi se socijaldemokratska CHP poboljšala sa 25 na 28 odsto. Prokurdska HDP, koju Erdogan želi da potisne ispod izbornog praga od deset procenta, sada ima poverenje 14 odsto birača – jedan odsto više nego što je osvojila na proteklim izborima“, prenosi „Di velt“.
PKK uopšte nije nedužna
Kritike na račun Erdoana su opravdane, piše Di velt u drugom članku. On trenutnu krizu koristi za sramnu igru. Instrumentalizujući kurdsko pitanje, on pokušava da eliminiše političke protivnike i ostvari svoj cilj – uvođenje predsedničkog sistema. Ipak, ni kurdska stranka PKK nije nedužna u eskalaciji krize:
„PKK je ubilačka i totalitarna teroristička organizacija, duboko umešana u trgovinu drogom i ljudima. Turska, nezavisno od njene sadašnje vlade ima, ne samo pravo, već i obavezu da se toj opasnosti suprotstavi silom. Upravo PKK je bila strana koja je počela da ubija turske policajce i vojnike, jer je verovala da je Erdogan kriv za teroristički napad IS na kurdske izbeglice koje su utočište potražile na turskom tlu. U nemačkoj javnosti postoji tendencija da se to jednostavno gurne u stranu. Postoji želja da se u krvavom haosu na Bliskom istoku pronađe barem jedna strana prema kojoj možemo da pokažemo naklonost. To nije u interesu Kurda, a nije ni u interesu borbe za demokratske slobode u Turskoj“, piše „Di velt“.