Istražna komisija UN za ratne zločine - a ne tribunal

ARD: Čitav niz organizacija i institucija traži dokaze o ratnim zločinima u Ukrajini. Koja je vaša uloga u svemu tome?

Erik Mose: Našu nezavisnu komisiju osnovao je Savet UN za ljudska prava rezolucijom u martu ove godine. Dakle, mi smo telo Ujedinjenih nacija i imamo veoma širok mandat  - obuhvata sva navodna kršenja ljudskih prava, sva navodna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i srodna krivična dela. Mi treba da istražimo da li ima kršenja ovih zakonskih normi. Od nas se takođe traži da identifikujemo počinioce, pojedince ili subjekte koji su možda počinili takva kršenja i utvrdimo odgovornost. Ovo pokazuje koliko je širok naš mandat u poređenju sa mnogim drugim agencijama koje rade na terenu u Ukrajini.

Ali vi takođe radite sa nekim od njih?

U najmanju ruku smo u kontaktu sa njima jer je važno izbeći nedostatak koordinacije. Ako svi rade isto, postoji rizik od dupliranja posla, a možda čak i ponovne traumatizacije svedoka. Naravno, ovo je problem samo ako se mandati preklapaju, a naš mandat je širok. Mi smo u dijalogu sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu i Državnim tužilaštvom Ukrajine kako bismo postigli određenu koordinaciju. Ali, mi smo naravno u potpunosti nezavisni.

„Znati verziju svih sukobljenih strana"

Koliko ljudi radi za vas na licu mesta u Ukrajini?

Pre svega, imamo Sekretarijat Komisije, koji je sada formiran i sastoji se od oko 20 ljudi. Sedište je u Beču i podržava tri komesara koje je imenovao Savet za ljudska prava. Međutim, oslanjamo se i na ekspertizu Misije visokog komesara u Ukrajini, koja je na terenu od 2014. Oni su naravno dali obilje materijala i mi ga pregledamo. I to je jedan od izvora koji je neka vrsta polazne tačke za našu istragu.

Rusija nije pristala na ovu misiju UN. Da li ste kao organizacija do sada uspeli da stupite u kontakt sa ruskom stranom?

Kontaktirali smo ruske vlasti i izrazili smo interesovanje. Do sada nismo uspeli da uspostavimo kontakt, ali nastavljamo sa našim naporima i naravno da bi za nas kao nezavisnu i nepristrastnu organizaciju bila prednost kada bismo znali verziju svih strana u sukobu.

„Proveriti autentičnost svakog materijala"

Ovaj rat je očigledno najbolje dokumentovani rat svih vremena - slikama, na društvenim mrežama, filmovima i skoro uživo na svakom pametnom telefonu. Da li to pomaže u pronalaženju dokaza ili je veća verovatnoća da će se širiti lažne vesti?Istina je, ima veliki broj izvora. Dokumenti sa svedočenjima, ali i slike, fotografije, privatni video snimci i tako dalje. Sve to može biti važno, ali mislim da nema opasnosti da se udavimo u tome. Iskoristićemo normalno svaku priliku da ispitamo sve što je dostupno i izaberemo ono što je uverljivo ili ima bilo kakvu vrednost. I naravno, proverićemo autentičnost svog materijala koji dobijemo.

Možete li reći nešto o dokazima?

Uopšteno mogu reći da naravno postoji obilje materijala; upravo zbog mnogih mogućnosti koje su na raspolaganju. Mi sprovodimo sopstvene istrage. Dobijamo dokumentarne snimke, fotografije, filmove... Kontaktiraju nas izvori. Dakle, ima mnogo materijala.

„Savet za ljudska prava UN odlučuje"

Vaš zadatak je vremenski ograničen. Kada odlučujete da ste prikupili dovoljno dokaza? I šta ćete posle sa tim dokazima?

Ova komisija mora da podnese svoj konačni izveštaj Savetu za ljudska prava u martu 2023. Toliko toga se dogodilo i ima toliko dokaza da mislim da će ovo na neki način označiti kraj prikupljanja dokaza. Dakle, kako se približavamo roku za predaju ovog izveštaja, moramo ćemo prekinuti dalju istragu i završiti ga.

I ovi dokazi koje smo prikupili biće sačuvani za budućnost jer, kao što sam rekao, utvrđivanje odgovornosti je jedan od ciljeva misije. Onda je na Savetu za ljudska prava da odluči kako dalje. Dakle, na osnovu preporuka u našem izveštaju, Savjet za ljudska prava će morati da se bavi različitim vrstama odgovornosti.

Vaša komisija nema nikakve veze sa krivičnim sudom. Da li to znači da Međunarodni krivični sud nema nikakve veze sa vašom komisijom?

Naša komisija je komisija za utvrđivanje činjenica. Ona nije sud. Mi ispitujemo situaciju, dajemo preporuke - a onda je na Savetu UN za ljudska prava da odluči kako dalje u smislu odgovornosti. A jedna od mogućnosti pozivanja na odgovornost biće, naravno, mogući krivični postupak. Istina, postoji razlika između naše istražne komisije i sudova, ali ćemo u našem izveštaju ispitati moguće opcije u vezi s tim.

Erik Mose je bio vrhovni sudija u Oslu, potpredsednik Međunarodnog suda za genocid u Ruandi od 1999. do 2003. a takođe i njegov predsednik od 2003. do 2007. Od 2011. do 2018. godine bio je i član Evropskog suda za ljudska prava (ECtHR).

Intervju je vodila Kornelija Kolden iz briselskog studija ARD.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.