Isuviše blagi prema auto-industriji
10. avgust 2017.
Vazduh u velikim nemačkim gradovima je gust, a mnogi vlasnici automobila besni: nemaju razumevanja za to što su proizvođači automobila manipulisali vrednostima izduvnih gasova kod dizel-vozila, čime su svesno doprineli zagađenju vazduha. Zbog tih manipulacija 57 odsto nemačkih građana kaže da je izgubilo poverenje u auto-industriju (grafika 1). Jednak je broj onih koji smatraju da će manipulacije nemačke privrede doneti dugoročnu štetu. To pokazuje aktuelno istraživanje Dojčlandtrend, koje za javni servis ARD i dnevni list Velt sproveo institut za ispitivanje javnog mnjenja Infratest dimap.
Ispitivanje je sprovedeno neposredno nakon takozvanog Samita o dizelu, koji je održan 2. avgusta. Na njemu su predstavnici vlade, saveznih zemalja i auto-industrije razmatrali kako može da se izbegne ograničavanje kretanja za posebno štetna dizel-vozila. Proizvođači su ponudili aktuelizaciju softvera i premije za zamenu starijih dizelaša, kako bi se smanjila emisija štetnih azotnih oksida. Prema mišljenju brojnih stručnjaka – to nije dovoljno.
Mnogi građani razočarani su što vlada na tom sastanku nije izvršila veći pritisak: 67 procenata njih smatra da se odgovorni političari u rešavanju krize isuviše popustljivo odnose prema auto-industriji. Tek svaki peti ispitanik smatra da je stav političara prema proizvođačima automobila bio primeren (grafika 2).
Mnogi su kritični zbog uskih veza politike i auto-industrije: većina smatra da političari u rešavanju skandala sa izduvnim gasovima u prvoj liniji slede interese proizvođača automobila i da je malo onih koji misle na zaštitu životne sredine i zdravlje građana. Da se ispitani građani pitaju, moralo bi da bude upravo suprotno: 66 odsto njih priželjkuje da političari – kada je reč o zaštiti životne sredine i zdravlja – pre svega misle na građane.
Nezadovoljstvo koje je izazvao odnos politike prema auto-industriji, negativno se odrazilo i na raspoloženje prema saveznoj vladi: trenutno je samo još 47 odsto Nemaca zadovoljno radom vlade, dok ih je u maju bilo 55 procenata. Podršku gube ne samo predstavnici vlade, već i opozicije (grafika 3): kancelarka Angela Merkel (CDU) izgubila je 10 poena i sa 59 odsto podrške pala je na treće mesto omiljenih političara – iza ministra finansija Volfganga Šojblea (CDU) i ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela (SPD). Kandidat socijaldemokrata za kancelara, Martin Šulc, ostvario je do sada najslabiji rezultat u anketi Dojčlandtrend, sa 33 odsto glasova.
Nepromenjeno raspoloženje uoči izbora
I pored nešto slabijeg rezultata, kancelarka Angela Merkel ne mora da se brine za svoju poziciju. Na pitanje koga bi birali za kancelara, za Angelu Merkel se izjasnilo 52 odsto ispitanika, daleko više od izazivača Šulca. Neposredno nakon što je imenovan za kancelarskog kandidata, Šulc je u anketama u februaru i martu bio ispred Merkelove.
Nešto više od šest sedmica uoči izbora za Bundestag raspoloženje je, dakle, nepromenjeno (grafika 4): unija CDU/CSU ne mora da strahuje da će sa vladarskog trona da je sklone socijaldemokrate. Njena prednost u odnosu na SPD iznosi ubedljivih 15 procenata. Da se izbori održavaju već ove nedelje CDU/CSU bi – kao i u julu – dobili 39 odsto glasova. Za socijaldemokrate bi trenutno glasalo 24 odsto birača. Nakon uzleta Šulca početkom godine, socijaldemokrate su se ponovo vratile na stare rezultate.
Trka za treće mesto i dalje je neizvesna: Levica bi prema aktuelnom istraživanju osvojila 9 odsto, a Zeleni, liberali (FDP) i Alternativa za Nemačku (AfD) po 8 glasova. Za FDP bi to značio ponovni ulazak u parlament. Međutim, s obzirom na to da će mnogi birači tek neposredno pred 24. septembar odlučiti za koga će da glasaju, aktuelno istraživanje samo pokazuje kakvo je raspoloženje pred početak vruće i odlučujuće faze u predizbornoj kampanji.