Iz Holandije dokazi, iz Rusije cinizam

„Ko je kriv? Više od dve godine to pitanje muči porodice 298 žrtava sa leta MH17. Oni žele da razumeju zašto su njihovi članovi porodice i prijatelji 17. jula 2014. morali da poginu u Boingu 777 malezijske aviokompanije – i da time budu uvučeni u rat u Ukrajini", piše nedeljnik Špigel na svom portalu. „Ali odgovora zacelo neće biti, očajanje ostaje. Ukrajina, separatisti povezani s Moskvom i Rusija, ne bore se samo na frontu – oni se takođe nadmeću da nametnu svoju verziju te nesreće", piše portal u tekstu pod naslovom „Krhotine istine".

U sredu (28.9.) je međunarodna istražiteljska komisija pod vođstvom Holandije – odakle je najveći broj žrtava – u izveštaju predstavila konkretna saznanja, ali ne i krivce. Zaključeno je da je avion oboren ruskom raketom Buk tipa 9M38 ispaljenom sa jednog polja u blizini mestašca Pervomajsk na istoku Ukrajine. Tu oblast su u julu 2014. kontrolisali proruski separatisti. Na osnovu fotografija i snimaka sa društvenih mreža, satelitskih slika i prisluškivanih telefonskih razgovora nedvosmisleno je utvrđeno da je mobilna lansirna rampa dovezena iz Rusije i da se, nakon obaranja aviona, tamo i vratila naredne noći.

„Istražitelji su nazvali svoj izveštaj presekom situacije. Potrebne su dalje pretrage. Identifikovane su stotine osoba koje bi mogle da se povežu sa obaranjem aviona, kažu u timu istražitelja. Imena nisu pominjali kako ne bi ugrozili istragu. U sredu su ponovo pozvali moguće svedoke da se jave", navodi Špigel. Portal izveštava i o novoj ruskoj verziji dešavanja, kojom je početkom sedmice Rusija protivrečila svojoj prethodnoj verziji. General avijacije Andrej Koban je izjavio da su Holanđani sledili pogrešan trag te da je Moskva slučajno našla radarske podatke koji dokazuju da je raketa ispaljena sa ukrajinske oblasti. „Više nije bilo reči o ukrajinskom borbenom avionu koji je, prema ranijim navodima iz Moskve, bio odgovoran za nesreću", piše Špigel.

Vezer kurir (Bremen) podseća da su istraživački novinari još početkom 2015. sami došli do verzije za koju je istražiteljima trebalo više od dve godine. „Ne zna se još ko je izdao naredbu za lansiranje rakete, ko je upravljao kompleksnim oružanim sistemom i pritisnuo dugme. To je pitanje krivice koje najviše zanima porodice žrtava. Ali nimalo ne zanima Putinove trolove. U internet-komentarima i po društvenim mrežama oni više raspravljaju o tome što Ukrajina spada u pet država koje su vodile istragu, a Rusija ne, kao da to može da poništi minuciozno vođenu istragu. Pri tome Moskva nikada nije bila zainteresovana da se uključi u razjašnjavanje slučaja."

U listu Merkiše algemajne (Potsdam) su uvereni da su proruski borci avion oborili greškom: „Verovatno nikada neće biti razjašnjena sva pitanja oko obaranja malezijskog putničkog aviona. Ali u međuvremenu se može uzeti kao izvesno da su vojnici s lansirne rampe počinili fatalnu grešku s vojne tačke gledišta. Hteli su da naciljaju ukrajinske borbene avione, a ne avion pun turista i poslovnih ljudi. Bila je to greška koja stavlja međunarodnu zajednicu pred neobični izazov: kako diplomatija treba da se odnosi prema činjenici da vlada u Moskvi naprosto poriče saznanja istražitelja?" Mitelbajeriše cajtung (Regenzburg) piše da je zbog žrtava i njihovih najbližih važno isterati nezavisnu istragu do kraja „Iako je svima jasno da na kraju niko neće odgovarati. Bližnji ubijenih imaju pravo da saznaju zašto su njihovi voljeni morali da umru. A svet ima pravo da sazna kakva vlast stoluje u Moskvi."

Na to pitanje odgovor već ima konzervativni Velt: „Ono što se ovde dešava je ista cinična igra koju Kremlj forsira u slučaju Sirije. Poriče se očigledna odgovornost za eskalaciju. Krivi su uvek drugi. Dobrodošli u postfaktički Putinov svet. Realnost je drugačija. Naime ovakva: Bez ruskog hibridnog rata bi ukrajinska kriza bila okončana odavno. Bez ruske vojne podrške bi Asadov režim u međuvremenu bio prošlost. Ostaje misterija zašto se u ovoj situaciji javlja sve više glasova koji bi da ukinu sankcije Rusiji i sanjare o ponovnoj izgradnji odnosa poverenja."

Izdvojeno mišljenje među nemačkim listovima, kao i uvek kada se radi o Rusiji, ima marksistički Junge velt. Istraga je, piše, „od početka manjkava jer je glavni osumnjičeni smesta bio poznat. To mora da je bila Rusija! Rus ili pobunjenici u Donbasu koje podržava su sigurno oborili letelicu! Unapred zauzeta strana omogućila je međunarodnim istražiteljima da sistematski ignorišu sve dokaze koje je Rusija priložila debati – snimke sopstvenih satelita, beleške kontrole leta i mnoge druge. Nasuprot tome, SAD do danas ne ustupaju satelitske snimke. Ukrajini, drugoj strani neposredno umešanoj u konflikt, su holandski istražitelji oprostili što do danas pod ključem drži podatke svoje kontrole leta. Kijevu je pri formiranju međunarodnog istražiteljskog tima čak priznato pravo veta na objavljivanje izveštaja."