Izbeglice – van vidokruga bogatih

Nemački mediji se opširno bave postupkom EU protiv Mađarske, Češke i Poljske zbog toga što te zemlje nisu primile izbeglice na temelju kvota dogovorenih za zemlje ove zajednice. „Zemlje EU su se u jesen 2015. dogovorile o raspodeli do 160.000 izbeglica iz Grčke i Italije“, piše internet-dnevnik Špigel onlajn: „Do sada je po zemljama EU raspoređeno samo 20.000 ljudi. Mađarska i Poljska nisu primile nikoga, a Češka – 12 izbeglica“.

„Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker se u razgovoru za Špigel založio da se protiv pomenutih zemalja povede pravni postupak, jer se, kako kaže, donete odluke moraju sprovoditi i onda kada su određene zemlje glasale protiv njih. Evropska solidarnost ne sme biti jednosmerna ulica, saobraćaj se mora kretati u oba pravca.“

Ni drugi nisu naivni

No, i u drugim zemljama Evropske unije se preduzimaju mere za „odbranu“ od daljeg priliva izbeglica. Magazin Štern piše da „Austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc hoće da u potpunosti zatvori tzv. Sredozemnu rutu (…) nakon što je Austrija i 2016. godine najglasnije agitovala i za zatvaranje Balkanske rute. Prema rečima Kurca, Tunis i Egipat bi mogli da prihvate dil prema kojem bi primale izbeglice koje pokušaju prelazak Sredozemnog mora i smeštale ih u prihvatne kampove. Za tako nešto bi tim zemljama treblo podneti neku atraktivnu ponudu, rekao je austrijski političar“.

„Kurc“, piše dalje Štern, „vidi sebe kao političara koji daje takt izbegličkoj politici“, i navodi da „politički protivnici optužuju Kurca da mu se politika sadržinski ne razlikuje od pozicija desnopopulističkih stranaka“.

Malverzacije – iz nužde

Cajt onlajn se bavi skandalom oko prihvata izbeglica u Berlinu, tačnije, oko Berlinskog štaba za prijem izbeglica koji radi u sastavu Pokrajinskog zavoda za zdravstvo i socijalno staranje. „Zavod je do kraja 2016. bio nadležan za sve potrebe izbeglica u Berlinu. Njegovi službenici su se starali o tome da svaka izbeglica dobije krov nad glavom. Ta ustanova je mesecima bila na meti kritika jer nije dovoljno brzo radila. Međutim, sada je državno tužilaštvo u Berlinu pokrenulo istragu jer su službenici Zavoda osumnjičeni da su raspoređivali izbeglice u domove sa kojima su imali dilove – bez raspisivanja konkursa; osim toga, osumnjičeni su i da su vlasnicima takvih domova davali beskamatne zajmove, u nekim slučajevima u vrednosti koja je daleko premašivala 100.000 evra“.

S druge strane, pomenuti dnevnik opširno piše i o tome kako pod drukčijim uslovima ne bi moga da se nađe praktično nijedan podesan prostor, jer nijedan od raspoloživih nije zadovoljavao sve uslove koje propisuje vlast. Na primer, da svaki stanar jednog prihvatilišta ima na raspolaganju šest kvadratnih metara prostora za lične potrebe, da postoji dovoljan broj kuhinja, kupatila i zajedničkih prostorija. Tako su se brze dodele prostorija bez prethodnog raspisivanja konkursa pretvorile u svakodnevnu praksu, a službenici optuženi za malverzacije smatraju da su vodili borbu protiv nemačke birokratije. Reč je o ljudima koji su stalno radili prekovremeno i na rubu totalne psihofizičke iscrpljenosti.

Kovčeg za „žrtve zadrtosti“

U međuvremenu se i jedna nemačka umetnica-amaterka pobrinula za skandal o kojem piše magzin Fokus. Ova umetnica je na jednu zelenu površinu u otmenoj četvrti Ependorfu postavila crn mrtvački sanduk, a na lenti razapetoj preko njega je pisalo: „žrtva crveno-zelene zadrtosti“ (pomenute boje su oznake gradske vlasti SPD i Zelenih). Sanduk se nalazi baš na mestu gde je predviđeno podizaje jednog prihvatilišta za izbeglice. Zato je na lenti napisano i: „Još jedno smanjenje zelenih površina u centru grada“. Akcija je javno osuđena, ali je pokrenuta i javna diskusija o tome gde se izbeglice uopšte smeštaju, pošto se najveći broj prihvatilišta nalazi u siromašnijim gradskim četvrtima, dok one bogatije ne daju da izbeglice ometaju njihov luksuz.

Priredio: Saša Bojić