Izbori za Bundestag: zašto siromašni ne glasaju?

Mirza Edis ni sam ne zna koliko je kilometara prepešačio po svojoj četvrti. On ima 49 godina i kandidat je za poslanika u Bundestagu na listi Levice u izbornom okrugu Duisburg. Želi da bude prisutan na ulici, da razgovara sa ljudima. Obučen je mladalački: farmerke, majica kratkih rukava, patike. Obraća se svakom. Neki put pita za zdravlje, drugi put hoće da čuje koji problemi muče ljude. S nekim razgovara na nemačkom, s drugim na turskom, već prema potrebi.

Teško je biti političar u tom okrugu. Na opštinskim izborima 2020. tu je na birališta izašlo samo 22 odsto građana s pravom glasa. U toj siromašnoj četvrti ljudi su razočarani u političare. I iscrpljeni. U nekadašnjoj četvrti čeličana, danas živi oko 20.000 ljudi iz 136 zemalja. Većina njih zavisi od socijalne pomoći.

-pročitajte još: DW dosije: Izbori za Bundestag 2021.

Mirza Edis je od detinjstva bio svedok propadanja četvrti u kojoj je odrastao. Njegovi roditelji su se 1975. doselili iz Turske u Hohfeld u Duizburgu. „Ovo je deo grada koji je u poslednjih 30 godina politika zapustila. Nekada smo ovde imali gradski bazen, imali smo centre za mlade, ali su zatvoreni“, kaže Edis. On se odavno angažovao u sindikatima. Želi da ljudi ovde uzmu svoj život u svoje ruke, da se aktiviraju i utiču na politiku. Ali, većima za to nema snage.

Snaga se troši na preživljavanje

U jednoj studiji iz 2010. Fondacije „Hans Bekler“, bliske sindikatima, navodi se: „Tamo gde je odziv na izbore nizak, procenat samohranih majki dvostruko je veći, udeo migranata tri puta veći, stopa nezaposlenosti četiri puta veća, a udeo subvencionisanih stanova deset puta veći.“ Sve to važi i za Hohfeld. Jedanaest godina nakon objavljivanja te studije, situacija se čak i pogoršala. Socijalna nejednakost se povećala. A onaj ko je gurnut na društvene margine, taj ne ide izlazi na birališta.

-pročitajte još: Sirotinja je dobra samo kada glasa

Ginter Spikofski, koji vodi narodnu kuhinju u tom okrugu, ima za to jednostavno objašnjenje: „Siromašni ljudi imaju druge probleme. Većina njih razmišlja kako da napuni frižider. Onaj ko se bavi politikom ili razvija političke koncepte, taj mora da može dugoročno da razmišlja, a onome ko svaki dan mora da improvizuje, ti resursi potrebni su za preživljavanje. Sada.“ – Sada biti sit. Sada naći krov nad glavom. Sada imati novac za dečiju ekskurziju.

Koliko je to „sada“ za neke ljude naporno, može se videti prilikom izdavanja hrane u narodnoj kuhinji. Ona se nalazi na prostoru u vlasništvu crkve, a još mnogo pre otvaranja, formira se dugačak red. U njemu ima mnogo penzionera, nezaposlenih i doseljenika.

Martina Tidhen, koja već dve godine tu volontira bez nakdane, pušta ljude unutra. Trudi se da pomogne ljudima. Neki imaju problema s potvrdom kojom dokazuju da imaju pravo na besplatnu hranu. Drugi razumeju samo farsi ili arapski. A Martina Tidhen ne govori te jezike.

Oni ne veruju u mogućnost promene

Narodna kuhinja hranom nedeljno snabdeva 400 domaćinstava, gotovo 2.000 ljudi. Mnogi penzioneri tu dolaze sa svojim torbama sa točkićima. Većini je neprijatno da ih tu vide. Zameraju političarima, smatraju da su ih oni doveli u tu situaciju.

Jedna žena od pedesetak pedeset godina ne želi da kaže svoje ime: „Uvek sam izlazila na izbore, radila. Ali to više nije išlo jer sam morala da počnem da negujem majku i to je trajalo godinama. Ne, ne izlazim više na izbore.“

Amela Jakupi koju srećemo na ulici kaže da ima osećaj da je ne poštuju. Došla je u Nemačku pre trideset godina, a danas se zgražava nad tim koliko je njen kraj propao. A pritom, kaže, gradska uprava od nje traži sve više za čišćenje ulica. Ne treba se čuditi što ljudi ovde ne izlaze na izbore, kaže. I s kim god razgovaramo, niko ne veruje da će se nakon izbora nešto promeniti. Pa zašto onda izlaziti na birališta?

-pročitajte još: Branko Milanović: Nejednakost vodi do stvaranja nove aristokratije

I novi doseljenici sumnjičavi prema političarima

Mirza Edis u međuvremenu je stigao do Arkada u Hohfeldu. Ta ulica sa mnogo prodavnica, glavno sastajalište stanovnika u tom kraju: restorani, igraonice, zlatare i prodavnice mobilnih telefona. Uzalud tražimo butike ili prodavnice kvalitetne hrane. U sporednim ulicama ima mnogo bugarskih restorana brze hrane ili bistroa. Starosedeoci Hohfelda smatraju da su oni odgovorni za to što tu nema više luksuznih prodavnica.

Mirza Edis smatra međutim da su novi doseljenici – bogatstvo. „Prodavnice nisu zatvorene zato što su došli ljudi iz Rumunije ili Bugarske, nego zato što se nemačko stanovništvo odselilo iz ove četvrti. A mene raduje to što se ovde vraća život. I za grad je dobro da ima prihode od takvih poslova.“

Nigde u Duizburgu nema toliko mnogo Bugara i Rumuna kao ovde u Hohfeldu. Oni su na opštinskim izborima mogli i da glasaju, jer su građani EU. Ali, gotovo niko od njih nije to uradio.

Mirza Edis je i predstavnik u Savetu železare Krup-Manesman. Uočava da novi doseljenici nemaju poverenja u sindikate i političare. „Novi doseljenici uopšte ne znaju šta stranke rade, šta zastupaju. Zbog iskustva u zemljama porekla, oni smatraju da su sindikati i stranke korumpirani i zato ih izbegavaju.“

-pročitajte još: Korona - bolest za siromašne?

Demokratija postaje projekat za elitu

Posledice su fatalne. U studiji Fondacije „Hans Bekler“ navodi se da „nezadovoljstvo često vodi u apatiju i odustajanja od učestvovanja u politici – ali ne vodi protestima“.

I šef narodne kuhinje Spikofski smatra da političari ne moraju da strahuju od siromašnih i da zato i ne uzima njihove probleme za ozbiljno. „Mislim da frustracija raste, ali siromašni neće pokrenuti revoluciju. Zato stvari ostaju takve kakve jesu.“

Mirza Edis ne želi da tako i ostane. On ne želi da biraju samo obrazovani i bogati. Zato namerava da u svojoj četvrti prevali još mnogo kilometara kako bi i starosedeoce i nove doseljenike podstakao da učestvuju u demokratiji. „Na opštinskim izborima nedostajalo mi je samo 168 glasova pa da budem kandidat s najviše osvojenih glasova“, kaže Edis. Ako postane poslanik u Bundestagu, biće jedan od retkih bez diplome fakulteta. Ali biće to i jedan glas više – za siromašne.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu