Izborna borba za penzionere
5. mart 2019.
Generacijski stambeni projekti, gde u nekoj vrsti velike komune žive pripadnici raznih generacija, u Nemačkoj su sve popularniji. Na jednom bivšem seoskom imanju na jugozapadu Nemačke, u Landauu, živi i bračni par Beber.
Inge i Boris su na početku sedme decenije života i svojim penzijama su zadovoljni. Uprkos tome trenutna diskusija oko raznih oblika penzija itekako ih interesuje. Inge smatra da je ideja o tzv. penziji za majke dobra. „Time se priznaju zasluge mnogih majki“, kaže ta majka dvoje odrasle dece.
Skupa penzija za majke
Penzija za majke ideja je konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU) koja tim projektom povlađuje svojoj tradicionalno konzervativnoj klijenteli kod koje još uvek važi tradicionalna podela: otac zarađuje novac, majka se brine o domaćinstvu i deci. Kod Zapravo se radi o izjednačavanju bodova od kojih zavisi visina penzije i za one čije su deca rođena pre 1992. Za roditelje dece rođene nakon 1992. već važe penzioni dodaci.
Penzija za majke samo je jedan deo reforme penzionog sistema koji je donesen još 2014, a ove godine u punoj meri stupa na snagu i doprineće povećanju penzija za oko 10 miliona nemačkih penzionerki (i penzionera). I progutaće najveći deo od 60 milijardi evra koliko bi kompletna reforma penzionog sistema trebalo da košta.
Zato i sama Iris Bebber, koja smatra da je penzija za majke dobra stvar, ipak dodaje da bi bilo bolje kada bi žene bolje zarađivale i kada ne bi zavisile od takvih oblika povećanja penzija.
Široki dijapazon obećanja penzionerima
No trenutno se koplja lome oko drugih oblika skupih političkih obećanja budućim penzionerima. Jer statistike su jasne: svaki treći birač u Nemačkoj stariji je od 60 godina. I još jedan važan faktor: izlaznost na izbore kod starijih od 60 je sa 80 odsto izuzetno visoka.
Zato i ne čudi trenutna borba za taj deo biračkog tela. Penzija za majke, osnovna penzija, penzija za one koji trenutno malo zarađuju pa će im i penzije biti ispod socijalnog minimuma… Tema tzv. osnovne penzije posebno je aktuelna za ljude sa istoka nemačke, na području bivšeg DDR-a gde su primanja još uvek niža nego na zapadu.
A ove godine se u tim delovima Nemačke održavaju brojni pokrajinski i lokalni izbori. Stoga i ne čudi ažurnost političara da upravo onima koji manje zarađuju i koji bi mogli da očekuju niže penzije obećavaju med i mleko. Osnovna penzija važila bi za one koji punih 35 godina uplaćuju u penzioni fond, ali zbog niske zarade ne mogu da očekuju penzije od bar 900 evra. Za tu grupu građana socijaldemokratski ministar rada Hubertus Hajl obećava penzioni dodatak. To bi u nekim slučajevima moglo da iznosi i do 450 evra mesečno više iz penzionog fonda.
Svađa između SPD i CDU/CSU trenutno se vodi oko toga treba li tu povišenu penziju isplaćivati automatski (kako to predlaže SPD) ili se svaki slučaj mora ispitati pojedinačno (kako to traži CDU/CSU). Nagli porast popularnosti SPD nakon što je ministar Hajl predložio solidne penzije za sve, pokazuje da se isplati deliti poklone penzionerima-biračima.
Na račun mlađih
No sve su glasniji i oni koji upozoravaju na to da će glavni teret pasti na one koji rade, dakle na mlađe generacije. Mark Hauptman je poslanik CDU u Bundestagu i predsednik tzv. Mlade grupe u nemačkom parlamentu. On smatra da je penziona politika poslednjih godina u Nemačkoj u potpunosti promašena.
„Mislim da mi sve reformske penzione pakete poslednjih godina moramo da stavimo na proveru. U to spada i penzija sa 63 i penzija za majke i osnovna penzija. Jer svi ti paketi neizostavno i konstantno vode ka jačem opterećenju zaposlenih“, kaže Hauptman. I dodaje: „To je nepravedno. Teret nose buduće generacije“.
Da je sva obećanja penzionerima nemoguće finansirati smatra i predsednica Mladih liberala Rija Šreder. „Mi moramo da investiramo u budućnost i ne smemo da zaboravimo da novac koji mislimo da potrošimo trebamo za investicije u privredu kako bi u budućnost socijalna država uopšte od nečeg mogla da živi“, zaključuje mlada liberalna političarka.
Svoju skepsu izrazio je i predsednik Zelenih, stranke koja nije uvek istog mišljenja kao demohrišćani ili liberali (FDP). „Mislim da prevagu koja je trenutno definitivno u korist starijih generacija moramo hitno da ispravimo“, rekao je predsednik Zelenih Robert Habek.
Šta Nemačka sebi može da priušti, a šta ne kada su u pitanju penzije, o tom pitanju kod stranaka vladajuće demohrišćansko-socijaldemokratske koalicije još uvek ne postoji konsenzus. Socijaldemokratski ministar finansija smatra da ima prostora za trošenje, ali pod uslovom da se porezi ne smanjuju. No upravo to žele demohrišćani.
S obzirom na to da se trenutno oko budžeta vodi žestoka rasprava oko podele, a potrebu za više novca najavili su i ostali resori poput odbrambenog, pitanje je koliko će, kada se rasprava završi, ostati novca za obećanja penzionerima.