Penzioni sistem – dalje urušavanje
1. oktobar 2018.
Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju kojim se, između ostalog, ukida Zakon o smanjenju penzija najkasnije do 30. septembra 2018. godine. To znači da će penzioneri u Srbiji oktobarsku penziju, koja se isplaćuje u novembru, dobiti bez umanjenja.
Ukidanje zakona je epilog sada već četiri godine duge sage o smanjenju penzija, jer je vlada 2014. godine odlučila da najveći teret fiskalne konsolidacije podnesu, između ostalih, i penzioneri. Takvu odluku su već više puta kritikovali ekonomski stručnjaci, a sami penzioneri bili su podeljeni u reakcijama.
Kako su upravo ukinutim zakonom smanjenja bili pošteđeni oni sa penzijama do 25.000 dinara, ta grupacija je i najmanje negodovala – analitičari procenjuju da je među njima i najveći broj glasača vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Pojedina udruženja penzionera su protestovala, ali sve u svemu, od toga nije bilo neke koristi, jer je smanjenje potrajalo do pre nekoliko dana, iako su mnogi upozoravali da je zakon o smanjenju penzija mogao biti ukinut i ranije.
Problem manje – dva problema više
Vlada Srbije je ukidanjem zakona na neki način skinula jedan problem sa dnevnog reda, ali se istovremeno otvorilo nekoliko novih. To se pre svega odnosi na i dalje diskreciono pravo vlade da iznos penzija formira prema svom nahođenju, što je već dovelo do ozbiljnih kritika.
Iznos penzija, upozorava se, mora se utvrditi ozbiljnim zakonom, a ne dekretima vlade, i smatra se da je nejasno kako je Vlada shvatila da ima takva ovlašćenja. Sporan je u tom smislu i način obračuna najavljenih povećanja penzija, jer će one nelinearno biti povećane od osam do 13 posto, što takođe urušava penzioni sistem.
Ekonomista Jurij Bajec za DW kaže da to svakako nije dobra odluka Vlade, koja je trebalo da, ako već nije u stanju da realno poveća penzije, obezbedi da se penzije usklade sa rastom cena. „Bilo je predviđeno da ukupan iznos za isplatu penzija bude 11 odsto domaćeg BDP, da se penzije usklađuju s rastom cena i dodatno da se usklađuju s porastom BDP. A poseban je problem šta ćemo sa svim onim parama koje su za četiri godine oduzete penzionerima“, napominje Bajec.
Bajec pretpostavlja da penzioneri svakako neće odustati od traženja tih para. „Oni će pravdu tražiti na sve načine: pritiskaće Ustavni sud, a verovatno će tražiti pravdu i u Strazburu. Naravno, niko neće moći tako brzo da vrati oko 800 miliona evra, koliko je otprilike uzeto penzionerima od 2014. godine, ali neko rešenje se svakako mora pronaći.
Penzije nisu milostinja
Paralelno s najavama o ukidanju spornog zakona, vlasti u Srbiji najavile su i povećanje penzija od osam do 13 odsto. I ta odluka je naišla na kritike, jer se ona i dalje vidi kao urušavanje penzionog sistema. Kao što je Vlada na osnovu nepoznatih kriterijuma odlučila da poštedi smanjenja penzije do 25.000 dinara, isto tako se sada nastavlja sa praksom arbitrarnog određivanja procenta povećanja. Neko je, dakle, čitavog života uplaćivao određenu svotu novca – i očekivao jedan iznos penzije – ali je to sada diskrecionom odlukom vlade praktično poništeno.
Udruženja penzionera naglašavaju da penzioni fond nije socijalna ustanova, i da bi država, ukoliko misli na najsiromašnije građane i penzionere, trebalo onda da formira neki socijalni fond i isplaćuje socijalnu pomoć. Penzije se, kao stečena imovina, ne smeju dirati.
Međutim, i kod tog povećanja postoji nedovoljna transparentnost. Novinar nedeljnika „Vreme“ Radmilo Marković, kaže da su brojke povećanja koje navodi vlast običan spin. Penzije će nakon najavljenih povećanja svakako biti veće nego 2014. godine. „Vlasti sada govore o povećanju od osam do 13 odsto. Ali, pošto su penzije u nekom iznosu povećavane od 2014. godine, u odnosu na ono što bi penzioneri dobijali da uopšte nije bilo tog zakona, te penzije će biti povećane od 0,45 za ove najveće, do pet odsto za ove najmanje do 25.000 dinara – koje inače nisu dirane“, ističe Marković.
PIO-fond kao protočni bojler
Čitava konfuzija oko penzija dovela je do toga da se isplaćivanje penzija posmatra kao neka vrsta milostinje vlade, koju ona po potrebi – kako to već političke prilike nalažu – određuje kome će biti kolika penzija. To je dovelo do toga se penzija vidi i kao nešto što vlast – ili Aleksandar Vučić lično – po svom nahođenju nekome daje ili ne daje.
Penzioneri bi trebalo da znaju da su oni to zaradili i da to njima niko ne daje, kaže Radmilo Marković. „Druga je priča što je naš PIO-fond zapravo nekakav protočni bojler, i nema nikakve akumulacije, nego mora da se dopunjuje iz budžeta. S te strane možda i može da se priča o davanju, ali svejedno nisu ti ljudi krivi što je taj fond uništen tokom devedesetih i što nema sredstava“, napominje Marković.
Vučić pismo piše...
Pošto su penzioneri, prema priznanju vlasti, podneli veliki teret u procesu fiskalne konsolidacije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećava da će svakom penzioneru poslati pismo zahvalnosti. „Prvi put ću svim penzionerima, i to ne o državnom trošku, nego kao predsednik stranke koju vodim, da napišem pismo, da im zahvalim na strpljenju i veri u svoju državu i svoje rukovodstvo“, rekao je Vučić.
To je jedan populistički potez, ocenjuje Jurij Bajec. „Možda će nekome goditi da dobije pismo lično od predsednika države, ali to mnogo ne pomaže. Ostaje činjenica da u trenutku kada je država bila u problemu, da ona nije našla snage da drugim sredstvima obezbedi stabilizaciju javnih finansija. A to je moglo da se uradi. Država je mogla, recimo, da zamrzne penzije, a nedostatak para da nadoknadi kroz bržu privatizaciju problematičnih preduzeća, ili u mnogo boljoj naplati potraživanja, da poboljša efikasnost javnih preduzeća, ili da smanji pomoć onima koji to više nisu zasluživali“, navodi Bajec.
Ali, država je smatrala da je politički lakše pritisnuti jedan deo populacije koji nije dovoljno organizovan, i koji jednostavno neće biti u situaciji da se organizovano pobuni. Pri tom bi trebalo reći da od milion i 700.000 penzionera, njih milion nije ni bilo obuhvaćeno merom smanjivanja penzija, jer su imali penzije manje od 25.000 dinara, ističe Bajec.