Japan više nije uzor u borbi protiv korone

Vanredno stanje, proglašeno na području Tokija početkom januara a kasnije preneseno i na druge japanske metropole, do sada je imalo samo ograničeni učinak: broj novih infekcija u Japanu sporo se smanjuje, prosek umrlih u sedmičnom taktu ostaje visok a bolnice su i dalje preopterećene i pune pacijenata.

Evropska unija je u međuvremenu peduzela potrebne korake i izrekla zabranu ulaska japanskim državljanima u zemlje članice.

Izgleda da je Japan (125 miliona stanovika) izgubio svoju ulogu uzora u borbi protiv pandemije. Sa 6.500 mrtvih i 406.000 zaraženih (isto kao i Srbija), ova ostrvska država je i dalje u boljem položaju od mnogih zapadnih zemalja, ali u poređenju sa zemljama Azije, Japan nema tako dobre brojke. Razloge za ovo okretanje ka negativnom trendu treba tražiti u samoj zemlji.

U prvom talasu infekcije koronom u aprilu 2020. Japan nije uveo lokdaun. Širenje virusa se moglo zaustaviti doslednim nošenjem maski, izbegavanjem masovnih kontakata i praćenjem lanca infekcija. Ali vlada je dugo spavala na lovorikama. Možda je čak i potcenila opasnost. Jer, uz velike subvencije za restorane i putovanja unutar zemlje, podsticala je kontakte među ljudima sve do decembra, kada se koronavirus proširio više nego ikad.

Građani umorni od pandemije

Sada Japanci plaćaju cenu zbog činjenice da se politika i administracija nisu pripremili za još jedan veliki talas infekcije. Neobično hladno zimsko vreme otežava ljudima da se pridržavaju pravila izbegavanje kontakata. A dosta restorana i barova ignorisao je vladin zahtev za zatvaranje u 20 sati.

Tek u ponedeljak (1. februara), gotovo četiri sedmice nakon početka vanrednog stanja, parlament je usvojio zakon o novčanim kaznama do 4.000 evra za preduzeća i kompanije koje se ne pridržavaju propisanog radnog vremena. A i građani, koji odbiju da se testiraju ili koji neće u bolnicu iako su zaraženi, moraju platiti kaznu do 4.000 evra.

Posebno propusti u zdravstvenom sistemu otežavaju suzbijanje pandemije. Japan je, kada su u pitanju bolnički kapaciteti, u samom svetskom vrhu sa 1.300 bolničkih kreveta na 100.000 stanovnika. Ali samo jedan posto su kreveti za intenzivnu njegu - izraženo u apsolutnim brojkama i proporcionalno broju stanovnika to je gotovo tri puta manje nego u Nemačkoj.

Privatni sistem zdravstvene zaštite

Postoji i veliki nedostatak lekara i medicinskih sestara u oblasti intenzivne nege. 80 posto bolnica je u privatnom vlasništvu i često se u njima obavljaju samo ambulantne intervencije. Bolnice odbijaju da prihvate pacijente sa simptomima kovida, jer se plaše. 

S obzirom na takvu strukturu, to malo klinika koje primaju kovid pacijente, brzo su dosegle granice kapaciteta. Ipak, odgovorni su reagovali kasno i njihova reakcija je bila slaba.

Dok zemlje poput Kine i Nemačke u kratkom vremenskom periodu otvaraju privremene bolnice, japansko Ministarstvo zdravlja zadovoljava se davanjem primamljivog bonusa od 35.000 evra za svaki novi krevet intenzivne nege. Inficirane osobe bez ozbiljnih simptoma smeštene su u hotelima.

Ni sa testovima na koronu ne ide sve kako treba. Istina je da je broj dnevnih testova snažno porastao, ali Japan je i dalje više od tri puta ispod nemačkog proseka.

Ipak, privatni dobavljači testova, koji uskaču kako bi popunili praznine, nisu obavezni da prijave pozitivne rezultate testova. U decembru je 56 Japanaca umrlo od kovida-19 kod kuće, saopštila je policija. Opozicija u parlamentu je posumnjala da je to povezano sa preopterećenim zdravstvenim sistemom i prisilila premijera Sugu da se javno izvini u parlamentu.

Kasni početak vakcinacije

Predstojeći zadatak opšte vakcinacije preti da bude prevelik zalogaj za politiku i administraciju u Japanu. Zdravstvene institucije do sada nisu odobrile nijednu vakcinu. Istovremeno, samo je Bajontek-Fajzer u decembru predao odgovarajuću molbu za odobrenje. Japanski propisi nalažu da se podnošljivost jedne vakcine prvo mora testirati na Japancima. To odgađa zahteve za odobrenje vakcina i početak proizvodnje.

Novi ministar za pitanja vakcina Taro Konu je izjavio da će vaakcinacija sa Bajontekom početi krajem februara. Japanski stručnjaci, međutim, ne očekuju da se pre jeseni postigne takozvani imunitet stada.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, nezadovoljstvo ovakvim tempom borbe protiv korone u Japanu se do sada držalo u granicama, jer je tamo skepsa prema vakcinama relativno visoka. Glavni razlog su prethodni skandali s vakcinama. Ali javno raspoloženje bi se moglo preokrenuti ako se nastavi sa kašnjenjem i odgađanjem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android