Jedini put za Siriju?
5. maj 2017.
Rusija, Turska i Iran postigli su sporazum o formiranju „zaštićenih zona“ u Siriji. Na teritorijama koje su pod kontrolom protivnika sirijske vlade stanovništvu bi trebalo da se omogući da zaštitu pronađu u četiri zone, u kojima bi ratne operacije trebalo da budu obustavljene u subotu. Reakcije na postignut sporazum su različite. Američka vlada je skeptična, posebno zbog uloge Irana. Predstavnici sirijske opozicije protestno su napustili sastanak u Astani, zbog učešća Irana u pregovorima, kojeg optužuju da je na strani Asada učestvuje u ratu koji je odneo 400.000 života.
Minhenski Zidojče cajtung piše: „Otkako je Sirija 2011. godine potonula u građanski rat dogovara se primirje za primirjem. Sve to se pokazalo kao prazna priča: nakon kraćih pauza, nastavljalo se ratovanje i bombardovanje. Ipak najave iz Astane ulivaju nadu. Papir koji su potpisali Turska, Iran i Rusija mogao bi da ostane samo dokument o njihovim namerama, ali drugih puteva za suzbijanje sukoba nema. Jer sirijska politika bivšeg svetskog policajca SAD ograničena je na rakete Tomahavk koje se ispaljuju u afektu.“
Drugi veliki dnevni list Frankfurter algemajne cajtung: „Poruka zvuči dobro. Rusija, Turska i Iran postigle su dogovor o uspostavljanju zaštićenih zona za civile u Siriji. Ali šta je sa sirijskom vladom? Većina posmatrača se slaže da predsednik Asad odavno više ne bi sedeo u Damasku da nema podršku Rusije i Irana. To međutim ne znači da te vojne sile mogu da kontrolišu svaku akciju sirijskog režima. Nedavno se u Alepu pokazalo koliko malo vrede obećanja o primirju. Zato je vrlo moguće da navodne zaštićene zone postanu zapravo jasni, omeđeni ciljevi za zločince na svim stranama.“
Između toliko ratnih frontova civili neće pronaći zaštitu, ocenjuje list Landescajtung iz Lineburga. „Isuviše su suprotstavljeni interesi zemalja koje se u regionu bore za širenje uticaja. Zone za deeskalaciju su beskorisne dok god se ne razjasni glavno pitanje: ko će se pobrinuti da te zone zaštiti vojnicima? Desetine, ako ne i stotine hiljada vojnika bile bi neophodne da se spreči ponavljanje tragedije kakva je bila u Srebrenici.“
Badiše cajtung iz Frajburga naglašava: „Treba pozdraviti sve što doprinosi smanjenju nasilja. Ali kada je reč o građanskom ratu u Siriji, uvek postoji skepsa. U suštini dogovor iz Astane znači i to da Moskva, Ankara i Teheran ne vide trenutno šansu za postizanje potpunog primirja. Istovremeno i Vašington razmatra uspostavljanje zaštićenih zona. Rusija, Turska i Iran u Siriji imaju različite interese, ali nijedna od njih ne želi snažniji angažman SAD.“
priredio Boris Rabrenović