„Kad se Babo vrati kući...“

Lokalni izbori 2016. godine ponovo su na političku scenu Bosne i Hercegovine doveli Fikreta Abdića. Predratni direktor Agrokomerca iz Velike Kladuše, član Predsedništva Republike BiH, ratni predsednik tzv. autonomne oblasti „Zapadna Bosna“, kandidat Laburističke stranke i osuđeni ratni zločinac, Fikret Abdić je u izbornoj trci za načelnika opštine Velika Kladuša dobio gotovo dvostruko više glasova od kandidata Demokratske narodne zajednice (DNZ) Admila Mulalića.

U komentaru za DW, bihaćki novinar i publicista Mirza Sadiković podseća da je Abdić jedan od „najživopisnijih“ političara iz vremena krize u bivšoj Jugoslaviji. Zbog krajiških političkih previranja, Sadiković veruje da, s Abdićevim povratkom, Veliku Kladušu očekuju „četiri teške godine“ bez stabilne vlasti. „Fikret Abdić je osuđen, najpre zbog izdavanja menica bez pokrića u vreme bivše Jugoslavije, a zatim i kao ratni zločinac za zločine u Bosanskoj Krajini od 1993. do 1995. godine. Prvobitnom presudom dobio je 20 godina, ali mu je vrhovni sud Hrvatske smanjio kaznu na 15 godina. Odslužio je deset godina i devet meseci, nakon čega je u martu 2012. uslovno pušten na slobodu. Osuđen je za smrt 121 civila i trojice ratnih zarobljenika, kao i za ranjavanje više od 400 ljudi. Kako je bio nedostupan pravosuđu BiH, sudilo mu se u Hrvatskoj“, navodi Sadiković.

„Babini“ ratni mentori i saučesnici

Učesnici ratnih događaja smatraju da je Fikret Abdić jedan od najodgovornijih za smrt više od 3.000 ljudi tokom međubošnjačkog sukoba u Krajini. Abdić je autonomnu pokrajinu „Zapadnu Bosnu“ formirao u dosluhu sa Slobodanom Miloševićem i Franjom Tuđmanom, a sve vreme postojanja te paradržavne tvorevine dobijao je direktnu pomoć bivših srpskih vojski iz BiH i Hrvatske. Na Abdićevoj strani su, prema svedočenju nekadašnjeg načelnika 5. korpusa Armije BiH Mirsada Selmanovića, ratovali specijalci iz Srbije, paravojske i kriminalci, među kojima i ozloglašeni Milorad Ulemek Legija. Podršku Abdićevim snagama pružali su i Arkanovi „Tigrovi“, a u krajiške operacije navodno je bio uključen i bivši šef Miloševićeve Službe državne bezbednosti Jovica Stanišić.

Ratne rane u tom dijelu BiH još nisu zacelile. Cazinska krajina je tragično ljudski i politički podeljena, a bratoubilački rat i neadekvatna bošnjačka politika učinili su da to područje postane ljuti politički poligon, ocenjuje za DW Emir Habul. On je kao novinar Oslobođenja pratio „Aferu Agrokomerc“ i prvi politički pad Fikreta Abdića. Habul veruje da će povratak „Babe“ na političku scenu Krajine značiti nove podele u tom delu Bosne i Hercegovine.

Sociološki eksperiment uživo

„Šta se dobija povratkom Fikreta Abdića? Na stranu godine (77). Fikret neće doneti nikakvo čudo. Agrokomerc je već očerupan. To je zasluga bošnjačke politike poslednjih 20 godina i koncepta privatizacije. Ne verujem da Abdić može da spasi to preduzeće. Danas su okolnosti drugačije. Zaboravlja se da je Agrokomerc rastao, pored Abdićevih zasluga, u konceptu dogovorne ekonomije i državnih fondova – saveznih i republičkih budžeta, podsticaja za poljoprivredu i primarne emisije (štampanja novca). Poređenja radi, UPI je pokrivao 33 opštine, a Agrokomerc dve – Kladušu i Cazin. Ali je Agrokomerc dobijao više podsticaja za dve, nego UPI za 33 opštine. Od 1984. godine, kada je donesena odluka da Agrokomerc pristupi merama stabilizacije, pa do izbijanja afere u leto 1987, Agrokomerc je udvostručio broj zaposlenih sa 6.500 na 13.000. za takvu ekspanziju nije bilo ekonomskog pokrića. Fikret Abdić danas nema podršku, a ne može ni da je očekuje. Kantonalne i entitetske vlasti neće biti prijateljske nastrojene. Abdić jeste simbol uspona i razvoja nekada najsiromašnijeg kraja u BiH, ali je istovremeno i simbol razaranja BiH i unutarbošnjačkog sukoba. Sada uživo gledamo sociološki eksperiment – povratak bivšeg u jedan potpuno izmenjeni svet“, kaže Habul.

Rifat Dolić, nekadašnji dugogodišnji predsednik DNZ i bivši saradnik Fikreta Abdića, kaže da mu nije jasno „zašto se uporno prećutkuje činjenica da Fikret Abdić i po važećim zakonima nije mogao biti pravno kvalifikovan kao kandidat na lokalnim izborima“. Dolić veruje da je Abdićeva kandidatura „nagrada rukovodstva Stranke demokratske akcije (SDA) u Unsko-sanskom kantonu za podršku njegove Laburističke stranke novoj parlamentarnoj većini u kantonalnoj skupštini“. „Nakon toga, izbor Fikreta Abdića za načelnika Velike Kladuše volja je kvalifikovane većine građana Velike Kladuše i nije zbog toga umesno kriviti one koji su ga demokratski izabrali, već one koji su omogućili njegovu nezakonitu kandidaturu. Abdićeva kandidatura je besmislica i pravna lakrdija, a njegov izbor – volja većine građana Velike Kladuše“, ističe Dolić.

„Elementarna nepogoda“

Naš sagovornik naglašava da će posledice Abdićevog izbora za načelnika Velike Kladuše biti ravne „elementarnoj nepogodi“ i da će „Babin“ povratak na političku scenu produbiti stare i otvoriti nove podele među Krajišnicima. „Ne biste verovali koliki je broj onih koje sam, za samo jedan dan, čuo da kažu kako, nakon ovih izbora, žele da glavom bez obzira odu iz Kladuše. Nisu to više ni ’autonomaši’, ni ’korpusovci’. To su građani koji ne žele da ostatak života u tom gradu provedu živeći u prošlosti, podelama, prevarama i obmanama, u čemu je Abdić pravi ekspert“, kaže Dolić.

„Babin“ bivši saradnik smatra da će Velika Kladuša tek da oseti ekonomsku štetu zbog Abdićevog izbora – kao posledicu izolacije tog grada od viših nivoa vlasti, ali i međunarodnih faktora i investitora. „Budimo realni. Ko će moralan i normalan da dođe u goste ili ugosti načelnika s tako teškom hipotekom prošlosti, kao što je presuda za ratne zločine? Javno kažem da Abdić nema dobre namere prema Kladuši i njenim građanima, niti ima bilo kakav ozbiljan program za napredak opštine. Njegov jedini program je da privatizuje opštinu i da je stavi u svoju, kao i funkciju svoje porodice i užeg kruga interesno povezanih ljudi. Nakon što je prethodnih godina olakšao džepove kladuške dijaspore, njegova namera je da se dočepa budžeta i javnih preduzeća Velike Kladuše. Priča o novom napretku koji će doneti čovek sa 77 godina, a koji je u poslednjih 30 godina uništio sve čega se dotakao, samo je još jedna u nizu obmana i prevara Fikreta Abdića. Nema nikakve sumnje, na izborima za načelnika u Velikoj Kladuši pobedio je Fikret Abdić, a izgubili su Velika Kladuša i Kladušani“, kaže Dolić za DW.

O nemoralu politike i društva

U sedištu Laburističke stranke BiH, u ponedeljak (3.10) nisu odgovorili na naš telefonski poziv, tako da smo ostali uskraćeni za Abdićevu viziju razvoja Velike Kladuše i njegovog političkog delovanja. Njegova ćerka, predsednica Laburističke stranke Elvira Abdić-Jelenović, gostovala je u programu Federalne televizije (FTV):

„Mi smo Fikreta Abdića kandidovali za načelnika opštine jer su to od nas tražile svi naši partijski odbori. Ja sam bila nositeljka liste za Opštinsko veće, jer je to bila garancija da će ono što bude rekao naš načelnik, s obzirom na to da je BiH opterećena njegovim godinama, biti i realizovano. […] Pored toga što je bio osuđen za ratne zločine, Fikret Abdić je bio i član Predsedništva BiH i na prvim višestranačkim izborima osvojio je milion i 45.000 glasova. Činjenica je i da Hag nije bio zainteresovan za slučaj Fikreta Abdića – za razliku od Alije Izetbegovića – i da su se dve države (BiH i Hrvatska) dogovorile da se taj slučaj vodi. Ne vidim zbog čega tolika uzrujanost. Sinoć je i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović dao neukusnu primedbu na činjenicu da je Fikret Abdić izabran za načelnika opštine i nije mi jasno zašto to, nakon toliko godina, nekome predstavlja problem. […] Ono što Abdić sada može, to će se videti kad preuzme mandat – ukoliko ne bude saplitanja. […] Ne možemo da se pomirimo s tim da je Agrokomerc opljačkan, da je 13.000 radnika ostalo bez posla. Fikret Abdić nam treba zato što je sposoban, potvrđeni ekonomista i privrednik, i zato što je očigledno da od rata na ovamo ova vlast nije u stanju da zaustavi trend rušenja BiH, države koju toliko voli“, rekla je za FTV Elvira Abdić-Jelenović.

Izbornu pobedu Fikreta Abdića za DW je komentarisao i pravnik, bivši sudija i tužilac Vehid Šehić. „Poštujući Ustav i zakone ove države, svako ko je izdržao kaznu za krivična dela ratnog zločina, ima pravo da se kandiduje na izborima i da pokuša da osvoji vlast. To je više moralno, nego političko pitanje. A kada govorimo o moralu u BiH, on ne postoji“, rekao je Šehić. On naglašava da spremnost političkih stranka u Bosni i Hercegovini da na odgovorne funkcije kandiduju ljude sa prošlošću kakva je Abdićeva, dovoljno govori o sveukupnom stanju politike i društva u celini.