1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kako deluju krijumčari u Srbiji i BiH

3. avgust 2018.

Oficiri za vezu iz Srbije su po nalogu EU napravili dosije u kojem se vidi kako deluju krijumčarske bande: kakve su cene i kakva je ponuda, odnosno kako je organizovano ubacivanje ljudi u EU.

https://p.dw.com/p/32arO
Migranten auf der Balkanroute
Foto: picture-alliance/Zumapress/P. Hackett

Na Balkanu se povećava broj migranata. Nije ih još toliko kao 2015. i 2016. ali političari u Briselu su zabrinuti. „To što izbegličke familije koriste najnoviju rutu preko BiH do Hrvatske znači da tu rutu krijumčari ljudima smatraju relativno sigurnom. To opet ukazuje da bi se uskoro broj izbeglica mogao jako povećati", kaže jedan visokorangirani predstavnik EU.

7.100 migranata stiglo je u BiH u prvoj polovini 2018. godine, što je značajan porast ako se uporedi sa prošlogodišnjom cifrom od 755 izbeglica. Oficiri za vezu iz Srbije su po nalogu EU napravili dosije u kojem se vidi kako deluju krijumčarske bande: kakve su cene i kakva je ponuda, odnosno kako je organizovano ubacivanje ljudi u EU.

Granično područje između Albanije i Crne Gore je okosnica rute koja prolazi kroz Albaniju i koju migranti sve više koriste. Najpre stižu u Grčku preko Sredozemnog mora ili preko turske reke Evros na samoj granici. Iz Grčke se preko Albanije i Kosova dolazi u Srbiju ili Crnu Goru. Odnedavno se obe ove rute spajaju u BiH, jer su se šanse da se dospe u EU putem stare rute preko Srbije u Mađarsku, znatno smanjile", piše list Welt.

List se potom osvrće na saznanja do kojih su došli oficiri za vezu sa EU iz Srbije. „Svaki migrant koji iz Srbije želi biti prebačen u EU, u proseku mora platiti 3.000 evra. Vožnja taksijem od Srbije, preko Mađarske do Beča košta između 6.000 i 8.000 evra. Avganistanci i Pakistanci, koji sve češće koriste Balkansku rutu, za beg iz svoje domovine u EU plaćaju 10.000 evra po osobi.

Beg u EU nudi se putem društvenih mreža

Cela suma se ne isplaćuje odmah već u ratama, na svakoj pređenoj granici. Krijumčari sve više na društvenim mrežama nude beg iz BiH ili Srbije u EU i to na jezicima: urdu, dari, paštu i sorani. Time se oni obraćaju direktno Avganistancima i Pakistancima, ali i ljudima iz Bangladeša, Iraka i Irana.

Najveći broj migranata trenutno koristi rutu od Grčke preko Makedonije i onda kroz ostale zemlje Balkana. Najčešće je reč o maloletnicima iz Avganistana i muškarcima iz Pakistana. Zašto – za sada nema odgovora. Muškarci su radom na crno u Grčkoj zaradili novac za nastavak putovanja. Put od Grčke do Srbije košta 800 evra.

Od svih nacija, posebno su tražene usluge krijumčara ljudima iz Pakistana. Oni imaju najbolju mrežu. Na granici Srbije i Crne Gore je velika kuća u kojoj krijumčari maltretiraju svoje mušterije, stoji u izveštaju oficira za vezu iz Srbije.

Jedna od raširenih tehnika krijumčara u Srbiji je da uđu u izbegličke logore i pomešaju se sa izbeglicama. Ovi kriminalci zloupotrebljavaju izbeglice, ali po pravilu ih niko ne prijavljuje. Jedan od najvećih takvih logora je Obrenovac u Beogradu. Krijumčari ulaze u razgovor sa izbeglicama i povezuju ih sa operativcima, koji imaju privatne stanove, izvan izbegličkog centra. Oni ih onda poveravaju najčešće maloletnom „vođi" koji ih vodi do granice. Tako maloletnici zarade novac za život u Srbiji, a posle i za beg u EU.

Priredila: Jasmina Roze

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android