Ustavna zaštita nemačkog Ustavnog suda

Nemačkiministar pravosuđa Marko Bušman inače član neoliberalnih Slobodnih demokrata (FDP) predstavio je danas (24.07.)  u Berlinu svoj plan reforme u pravosuđu. Zajednički razrađen plan vladajuće „semaforske“ koalicije i demohrišćanske opozicije predviđa da se broj ustavnih sudija (16) i jedinstveno trajanje mandata od 12 godina unesu u nemački Ustav, kako bi svako buduće menjanje tih odredbi zahtevalo dvotrećinsku većinu u Bundestagu. Do sada je za to bila potrebno samo više od polovine glasova.

Takođe bi se promenio način izbora sudija. Ako neki sudija koji je predložen sa mesto u Ustavnom sudu bude u Bundestagu blokiran više od šest meseci, onda bi Bundesrat kao parlamentarni dom nemačkih pokrajina mogao da preuzme odlučivanje o tom sudiji. To bi teoretski isključilo mogućnost da neka stranka na neodređeno vreme blokira izbor sudija.

„Ustavni sud je štit osnovnih prava, ali njegov sopstveni štit bi morao da postane otporniji“, rekao je Bušman. "Potom je dodao: „Bilo je vreme da se se zatvori taj čudan procep između značaja Ustavnog suda i njegove nedovoljne ustavnopravne zaštite“.  Ministar je najavio da će ovi predlozi biti pretočeni u nacrt zakona.

Gornji dom nemačkog Parlamenta je početkom godine predložio slične reformske korake. 

Upozoravajući primer Poljske

Najnoviji kontroverzni primeri Poljske i Mađarske, kao i jačanje Alternative za Nemačku, koja po najnovijim anketama uživa podršlu 17 odsto birača, izgleda da su prenuli poslanike. Urlih Karpenštajn zamenik predsednika Udruženja nemačkih advokata i jedan od vodećih stručnjaka iz oblasti javnog prava  smatra da su pravosudne reforme u ovoj oblasti neophodne:

 „Ustavni sud nije zaštićen od blokade parlamentarne manjine, pre svega kada je reč o izboru sudija. Nije zaštićen i od apsolutne većine u Bundestagu, tako je partija Pravo i Pravda promenila poljski Ustav “.  

On je objasnio da je uticaj na Ustavni sud moguć kada se praktikuje takozvani „Court-Packing“ tako što se Ustavnom sudu naprosto dodaju novi članovi ili se čak ustanove nova sudska veća. “Postoje mogućnosti da se to poboljša, i zaista vlada konsenzus o tome da je neophodno da se nešto učini“, rekao je on.

Štefan Martini, rukovodeći stručnjak za javno pravo  na Univerzitetu Kristijan Albreht u Kilu, ipak smatra da reforme doduše zvuče razumno, ali da zakonodavac mora ipak da bude oprezan.  

„Bio bih veoma oprezan. Zaista ima smisla da se napišu neka pravila o radu Ustavnog suda, ali ja bih se ograničio samo na temeljna pravila“.  

Martini smatra da ima smisla i ograničenje mandata sudija kao i isključivanje mogućnosti još jednog biranja na tu funkciju. Ali je skeptičan prema uvođenju dvotrećinske većine za izbor sudija. „Naime, kada se to uradi, mora da se porazmisli, kako da se zaobiđu parlamentarne blokade. A za tako nešto ne postoji savršeno rešenje. Bez obzira da li onda izbor preuzima neki drugi ogranak vlasti ili neko pravno telo, to će doneti manje demokratskog legitimiteta“, rekao je Martini.

Kriza pravosuđa u Poljskoj je nagnala mnoge pravnike u Nemačkoj da potraže načine dodatne zaštite za Ustavni sud. Vladajuća partija u Poljskoj „Pravo i pravda“ je 2015. po preuzimanju vlasti bila izložena optužbama da dovodi svoje sudije na sudove. Partija je zaista iskoristila parlamentarnu većinu da promeni zakone za izbor sudija i imenovala je pet novih sudija Ustavnog suda. To je izazvalo masovne proteste.

Ista partija je 2019. stvorila dodatno veće na Vrhovnom sudu – takozvano Disciplinsko veće. Promenila je zakon kako bi mogla da imenuje i smenjuje predsednika Vrhovnog suda. Evropski sud je iste godine doneo presudu da ta reforma potkopava nezavisnost poljskog pravosuđa i da je u suprotnosti sa važećim pravnim normama Evropske unije.

Šta je najgori scenario?

U Mađarskojje vladajuća stranka Fides 2013. sprovela reformu pravosuđa koja je dočekana kritikom i u Evropskoj uniji i u svetu. To je bio korak ka slabljenju razdvajanja izvršne i zakonodavne vlasti.

„Ustavni sud je od centralnog značaja za demokratiju i pravnu državu i štiti osnovna prava, podelu vlasti i slobodne izbore“, kaže Karpenštajn. On navodi mogući scenario kada najviši predstavnici vlasti poput bivšeg američkog predsednika Trampa ili njegovog brazilskog kolege Bolsonara ne priznaju da su izgubili na izborima i odbijaju primopredaju vlasti, nazivajući izbore pokradenim. „U takvom trenutku potreban nam je sud koji će odlučiti da li su takve optužbe tačne“.

Martini upozorava da neke mere moraju imati kontraefekat. Kada autoritarna i iliberalna vlast izgubi izbore, demokratska vlast mora da obezbedi takvu većinu koja će biti u stanju da promeni ustavne odredbe koje je autoritarna vlast skrojila po svojoj meri.

Karpenštajn pozdravlja najnoviju Vladinu inicijativu:

„Diskusija između demohrišćanske opozicije i vladajuće koalicije dovela je do važnih, inteligentnih predloga koji naglašavaju nezavisnost Ustavnog suda i štite sudije od političkog uplitanja“.