Kako su izbori pokazali podele nemačkog društva

Kada se pogleda mapa Nemačke, ofarbana u partijske boje prema tome kako je koji region glasao u nedelju, dobije se pravo šarenilo. Prvo da se podsetimo rezultata:

Demohrišćani su jaki jugu, posebno u Bavarskoj, i ruralnim delovima zapadne Nemačke. Socijaldemokrate su na zapadu tradicionalno uzele Rursku oblast, i dominirale u ostalim delovima zemlje. Jug bivše Istočne Nemačke – posebno u Saksoniji i Tiringiji – osvojila je desničarska Alternativa za Nemačku. Zeleni su svuda jaki u urbanim sredinama, čak i u Minhenu, srcu Bavarske.

Slična podela važi i za direktne mandate, to jest glasanje za poslanike imenom i prezimenom u 299 izbornih okruga. Sa bitnom razlikom što je posrnula Levica ovde osvojila tri mandata u istočnom Berlinu i Lajpcigu i tako se uvukla u parlament, iako je ukupno imala samo 4,9 odsto glasova.

Anketari su pitali ljude i zašto su dali glas baš ovoj ili onoj stranci. Kao glavne teme se pominju socijalna sigurnost, ekonomija i zaštita životne sredine – ali, naravno, različite stranke se biraju iz različitih razloga.

Tako su birači Zelenih u 82 odsto slučajeva rekli da im je najvažnija zaštita klime, birači Demohrišćana u 43 odsto da im je najvažnije ekonomija. Glasačima Socijaldemokrata najbitnije je socijalna sigurnost (44%), a Levice to isto (39) i klima (32). Kod Liberala su to pretežno ekonomija, zapošljavanje i finansijska politika, a kod pristalica Alternative za Nemačku su prve dve teme migracija (40) i odnos vlasti prema pandemiji (18).

Statistike lepo pokazuje i koliko su ovog puta glasovi bili fluidni, to jest koliko je birača promenilo tabor u odnosu na prošle izbore. Time su najviše bili pogođeni Demohrišćani koji su izgubili milione birača, najviše u pravcu Socijaldemokrata, Zelenih pa Liberala.

Kod Socijaldemorata pada u oči što su privukli i birače Levice i neke birače AfD. Ukupno je stranka mnogo ojačala, a izgubila je deo biračkog tela u pravcu Zelenih.

Zeleni su takođe znatno ojačali u odnosu na 2017. godinu i privlačili su birače sa svih strana – čak i 60.000 birača AfD.

Od 60,4 miliona građana sa pravom glasa, biralo je njih 76,6 odsto. I tu jedna stvar bode oči: tamo gde su ljudi bogatiji, izlaznost je viša. U socijalnim žarištima su pak mnogi digli ruke od politike jer osećaju da je politika digla ruke od njih.

Tako je rekordna izlaznost zabeležena u okolini Minhena gde se nižu bogata predgrađa (84,8 odsto). Najniža pak u jednom okrugu Duizburga u Rurskoj oblasti (63,3).

Pre par decenija se u Nemačkoj znalo – Socijaldemokrate dobijaju grad, Demohrišćani selo. Ali svašta se promenilo od tada, osim činjenice da su Demohrišćani i dalje najjači u ruralnim područjima. SPD više nije samo gradska partija. Zeleni i Levica imaju boljestojeće biračko telo u urbanim sredinama, a AfD je jaka na selu na istoku zemlje.

Osetne su razlike u biračkom ponašanju u odnosu na obrazovanje. Velike stranke imaju veći udeo ljudi sa nižim obrazovanjem, a to važi i za desnicu. Zeleni su tu veoma tanki, ali veoma jaki kod ljudi visokog obrazovanja. 

Ipak, najveće razlike se vide u starosnoj demografiji. One su tolike da se može reći da su glasali mladi protiv starih. Stari, kojih je mnogo više, biraju pretežno stare partije. Kod mladih apsolutno dominiraju Zeleni i Liberali, mada i Levica ima više mladih. Alternativa za Nemačku je u obe grupe slabija – oni su pre svega partija ljudi srednjih godina.

Kada su u pitanju polovi, kod svih je situacija manje-više uravnotežena osim kod desničarske Alternative – nju znatno više biraju muškarci.

Zeleni i Levica će u poslaničkom klubu imati više žena. Alternativa za Nemačku će imati svega 13 odsto žena, a nije mnogo drukčije ni kod Demohrišćana gde će poslanice biti 23 odsto i Liberala sa 24 odsto.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu