Kancelarka – učesnica u veleizdaji?

Nemačka tajna služba BND se prvi put izjasnila u aferi sa industrijskom špijunažom po nalogu američke sestrinske službe NSA. U dokumentu predatom Bundestagu, BND priznaje da je američkim kolegama omogućila da špijuniraju preduzeća iz Evropske unije pa i članove francuske vlade, ali da to nije donelo nikakva posebna saznanja. To objašnjenje nije bilo dovoljno članovima anketnog odbora Bundestaga koji istražuju aferu sa nadzorom nad građanima do koje je došlo još 2013. sa prvim otkrićima Edvarda Snoudena. Oni su vladi u Berlinu postavili ultimatum prema kome ona do četvrtka (7.5.) mora da se izjasni o svemu; u suprotnom će protiv vlade biti podneta tužba.

Vlada, koja je do sada o svemu ćutala, nagoveštava nešto kao spremnost da se o svemu otvoreno razgovara; to su, međutim, samo pojedinačni signali – izjave koje mogu da znače sve, a ne moraju ništa – a sračunate su na umanjivanje dimenzija i značaja skandala. Tako je, na primer, portparol vlade Štefen Zajbert rekao da se razume da će kancelarka rado razgovarati sa Anketnim odborom ukoliko on to bude hteo. A vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel prenosi da mu je kancelarka čak „dvaput rekla“ da osim slučaja špijuniranja koncerna EADS, druge industrijske špijunaže – nije bilo, što, opet, izgleda kao uobičajena metoda priznavanja samo i jedino onoga što je javnost već saznala.

Erbas priprema svoju tužbu

U međuvremenu je i državno tužilaštvo pokrenulo proceduru sa ciljem da se utvrdi da li postoji početna sumnja da je vlada počinila krivično delo. Opozicija smatra da je to sasvim sigurno: „Reč je o političkoj i privrednoj špijunaži, a to je kažnjivo kao veleizdaja“, rekao je šef poslaničkog kluba Levičarske stranke Gregor Gizi. Njegov kolega iz stranke Zelenih, Anton Hofrajter, smatra da bi afera mogla da se proširi: „Strahujem da će na svetlost dana izaći mnogo više stvari nego što nam je do sada bilo poznato.“

Podnošenje tužbe je najavio i koncern Erbas: prema informacijama magazina Špigel, sve više indicija govori u prilog tome da su tu firmu godinama špijunirale tajne službe takozvanih „Pet očiju“ (SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland i Velika Britanija). Otkriveno je i da je špijuniran i jedan Nemac zaposlen u Erbasu – zadužen da od vlade traži dozvole za izvoz oružja. Sve to je izazvalo oštre reakcije i mnogih političara vladajuće koalicije. Tako je Jasmin Fahimi naglasila da je kancelarski ured (inače nadležan za kontrolu rada BND) „potpuno zakazao“. „Sve izgleda kao da je BND služila kao alatka NSA“.

Zavisnost od SAD i optužbe za veleizdaju

Od premijera nemačkih saveznih pokrajina, do sada je na razvoj čitave afere reagovao samo premijer Donje Saksonije Štefan Vajl, koji je dosadašnje ponašanje vlade nazvao „predstavom iz ludnice“ i rekao da je „trenutno stanje nepodnošljivo“ i da „vlada mora prestati da mulja“. Razumljivo je što se u diskusijama na radiju i televiziji sada često govori o zavisnostima u međunarodnoj politici i da se često ponavlja pitanje: koliko Nemačka uopšte sme da se protivi Vašingtonu? Pitanje je vrlo osetljivo u svetlu optužbi da je kancelarski ured sa delom vlade počinio veleizdaju.