Kina je osuđena da ostari, a ne da se obogati
10. septembar 2019.
Kada su se dva najuspešnija preduzetnika na svetu – izvršni direktor Tesle Elon Musk i osnivač Alibabe Džek Ma – sastali na prvoj javnoj debati, njihova mišljenja razilazila su se po skorom svim pitanjima. Ali, u jednom su bili saglasni: najveći problem s kojim će se svet u budućnosti suočiti jeste: nedostatak ljudi.
„Mnogi smatraju da na planeti živi previše ljudi. Ali to je zapravo zastareo pogled na svet“, rekao je Musk na panelu u Šangaju u avgustu ove godine. „Mislim da je najveći problem s kojim će se svet suočiti za 20 godina – kolaps populacije. Ne eksplozija, nego kolaps.“
Ma se s tim apsolutno složio: „Problemi sa stanovništvom biće veliki izazov. Milijardu i 400 miliona ljudi koliko ih živi u Kini – to možda zvuči mnogo. Ali mislim da ćemo u narednih 20 godina biti svedoci velikih problema u toj zemlji i pada populacije. Pad broja stanovnika naglo će se ubrzati. Vi ste to sada nazvali kolapsom. Slažem se s tim“, rekao je Ma.
Koliko će nas biti do kraja veka?
S takvim procenama slažu se i brojni demografi. Oni tvrde da će svetska populacija gotovo prestati da raste do kraja ovog stoleća, što je velikim delom posledica pada globalne stope nataliteta. Afrika je jedini region na svetu za koji se predviđa da će imati snažan rast stanovništva sve do kraja 21. veka.
Vašingtonski istraživački centar Pju (Pew Research Center) predviđa da će do 2100. svetska populacija dostići 10,9 milijardi, uz godišnji rast manji od 0,1 odsto. To je drastičan pad u odnosu na trenutnu stopu. Između 1950-ih i danas, svetsko stanovništvo je raslo između jedan i dva odsto svake godine. U tom periodu broj ljudi na planeti povećao se 2,5 na sadašnjih 7,7 milijardi.
Očekuje se da će broj stanovnika u Kini dostići vrhunac 2031, a predviđa se i da će broj stanovnika Japana i Južne Koreje nakon 2020. početi da se smanjuje. Sa druge strane, očekuje se da će broj stanovnika u Indiji rasti sve do 2059. godine i da će dosegnuti 1,7 milijardi.
Kina ima manje stanovnika nego što se misli?
Džek Ma smatra da „kolaps stanovništva“ neće biti nigde toliko izražen kao u Kini. To je trenutno najmnogoljudnija zemlja na svetu – bar prema zvaničnim podacima.
Jedan od vodećih demografa Kine, Ji Fusijan, smatra naime da zvanični podaci nisu tačni. Taj naučnik sa Univerziteta Viskonsin-Medison i autor knjige „Velika zemlja s praznim gnezdom“ veruje da Kina u stvari ima 115 miliona ljudi manje od zvanične brojke.
„Kina već sada zaostaje za Indijom po broju stanovnika. Kineska ekonomska, socijalna, politička, obrazovna i diplomatska politika baziraju se na lažnim demografskim podacima“, tvrdi Ji za DW.
U cilju kontrole rasta broja stanovnika, Kina je tokom tri decenije vodila tzv. „politiku jednog deteta“. Od toga se odustalo 2016. i uvedena je „politika dva deteta“ kako bi se povećao broj radne snage. Prosečne stope nataliteta međutim i dalje opadaju, iako su ograničenja ukinuta.
U 2016. godini, nakon napuštanja „politike jednog deteta“, rođeno je 17,86 miliona beba. To je 2017. palo na 17,2, odnosno na 15,2 u 2018. godini. To je najniža stopa od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine.
Uvod u „humanitarnu katastrofu“
Veliki deo neverovatnog kineskog privrednog rasta u poslednje četiri decenije podstaknut je mladom radnom snagom. Ali broj mladih naglo se smanjuje, a broj starijeg stanovništva dramatično se povećava.
U Kini je 2017. godine odnos bio šest radnika starosti od 20 do 64 godine na jednog stanovnika starijeg od 65 godina (6:1). To će se do 2039. smanjiti na 2:1, odnosno do 2050. na 1,6:1.
„To što ne postoji mreža socijalne i porodične zaštite, i što je penzioni sistem u krizi razviće se u humanitarnu katastrofu. S obzirom na to da žene u proseku žive šest do sedam godina duže od muškaraca, a obično su i nekoliko godina mlađe od svojih muževa, one će biti najveće žrtve“, smatra Ji.
Kako do više beba?
Jasno je – trebalo bi učiniti nešto kako bi se žene podstakle da imaju više dece. Ali parovi u razvijenim društvima imaju manje dece, uglavnom zbog skupih troškova obrazovanja i pritiska na kućne prihode pogotovo u gradovima. Istovremeno, prosečne stope nataliteta u Tajvanu i Hong Kongu od 2001. do 2018. bile su 1,14, odnosno 1,07 – a i jedno i drugo područje spadaju u kinesku kulturnu sferu.
„Dobra briga za decu i lakši pristup tržištu rada preduslovi su da se žene odluče za to da imaju više dece“, naglašava Džordž Magnus, naučni saradnik u Kineskom centru Univerziteta Oksford, kao i u londonskoj Školi za orijentalne i afričke studije (SOAS.
Kako do veće produktivnosti?
„Mereno prema udelu stanovništva starijeg od 65 godina, Kina će u naredne 22 godine ostariti onoliko koliko je to bilo u većini zapadnih ekonomija u poslednjih 60 do 70 godina – i to sa daleko nižim nivoima prihoda po glavi stanovnika i s mnogo manje razvijenim sistemom socijalne zaštite“, smatra Magnus.
-pročitajte još: Merkel i Kina – istorija jednog oklevanja
Kineski prihod po glavi stanovnika mogao bi do 2040. da iznosi negde oko 18.000 evra, u zavisnosti od toga šta se dešava sa privredom i njenim rastom.
Ključno za ublažavanje efekata starenja populacije u Kini, moglo bi da bude povećanje broja starijih radnika. Takođe, trebalo bi obratiti pažnju i na imigraciju, koja je u Kinu trenutno na zanemarljivom nivou. A ključno za sve je – produktivnost.
„Veća produktivnost je 'Sveti gral'. Ali kako je dostići? Ulaganje u nove tehnologije“, smatra Magnus, „trebalo bi da pomogne.“