Šta je sve moguće, samo ako se zaista želi: nakon višemesečne ratne retorike, posvađane bratske korejske države dogovorile su, iznenađujuće, održavanje direktnih razgovora. I ima i prvih rezultata: Severna Koreja će poslati nekoliko sportista (s pratnjom) na Zimske olimpijske igre u Južnu Koreju! Možda će čak timovi obe Koreje zajedno i da uđu na stadion tokom ceremonija otvaranja i zatvaranja Igara – to se već dogodilo na Azijskim igrama 2002. u južnokorejskom Busanu. I oduševilo svet. Sport kao most, kada se dođe do te teme, zvaničnicima se tope srca.
- pročitajte još: Dve Koreje ponovo pričaju
Ali ovde nije reč samo o sportskoj diplomaciji. Mnogo je važnije to što bratske zemlje konačno razgovaraju, i to nakon dve godine totalnog zatišja. A odmah su postigli i dogovor o tome da se ponovno aktivira „vruća linija“ za vojne telefonske razgovore, kako ne bi došlo do neželjene eskalacije zbog nekog nesporazuma. I možda će se na proslavu Nove godine tokom Olimpijskih igara organizovati i sastanak za porodice koje su nakon kraja Korejskog rata 1953 razdvojene. I Rusija i sila zaštitnica Severne Koreje, Kina, očekivano su na ishod pregovora dveju Koreja reagovale sa olakšanjem
Kim ostvaruje svoj cilj
To je prilično zapanjujući razvoj događaja nakon što su se severnokorejski vlastodržac Kim Džong Un i američki predsednik Donald Tramp mesecima međusobno provocirali uz pomoć raketnih testova, manevara, sankcija i ličnih uvreda. Ipak, ovo blago približavanje nije stvarno iznenađenje. Pomak u tvrdim pozicijama i ranije je uočen: Kim Džong Un naime uopšte nije ludi „raketaš“ koji svoju zemlju vodi do ivice nuklearnog rata, već lukav strateg. Svojim atomskim i raketnim testovima on je Severnu Koreju odveo upravo tamo gde je i želeo: za pregovarački sto.
Direktni razgovori nemaju alternativu, a može da ih vodi s pozicije jakog igrača: dovoljna je već i sama potencijalna opasnost da bi njegove rakete mogle da pogode SAD, pa da se Severna Koreja shvati ozbiljno. A za direktne susede, Južnu Koreju i Japan, provokacije s nepredvidljivim ishodom su u svakom slučaju izuzetno opasne. Zato će Kim i ubuduće čvrsto da stoji iza svog atomskog i raketnog programa. Zar da se odrekne tog sredstva zastrašivanja, samo zato što „dementni američki starac“ – kako on naziva Trampa – stalno bocka i preti totalnim uništenjem Severne Koreje.
Šansa za SAD
U Južnoj Koreji su sa zahvalnošću prihvatili Kimovu ponudu o razgovorima, pogotovo zato što i aktuelni predsednik Mun zagovara politiku približavanja, u kojoj mu je orijentacija proces ponovnog nemačkog ujedinjenja. U svom „Berlinskom govoru“ kojim je 2017. skicirao budućnost, taj pravnik koji se posvetio oblasti ljudskih prava, i koji je svojevremeno pobegao iz Severne Koreje, založio se upravo za to: ulazak u pregovore – bez obzira na koji način, a u slučaju nužde i s malim pomacima kada je reč o spornim temama kao što su životna sredina ili borba protiv zaraza. Ili, što je sad bio slučaj, sport.
- pročitajte još: Približavanje dve Koreje
Prvi odlučujući korak je napravljen, sad bi morale da se pokrenu sve strane. Silama zaštitnicama SAD i Kini bilo bi pametno da ovaj pokušaj približavanja snažno podrže i što je moguće brže omoguće direktni razgovor svih strana u sukobu. U fazi bez raketnih testova i ružnih uvreda, opasnost od požara moglo bi da se relativno brzo ublaži.
SAD bi, kroz razumno posredovanje, ponovo mogle da se predstave kao ozbiljna i pouzdana regulatorna sila u Aziji – i tako povrate izgubljeno poverenje. Na kraju krajeva, dugogodišnja politika sankcija nije urodila nikakvim plodom, a vojne pretnje nisu realna opcija. Verovatno će biti potrebno još više mera koje ulivaju poverenje, pre nego što bude moguće održavanje susreta na vrhu. Ali nakon sve te ratne retorike proteklih meseci, veliki je uspeh i sama činjenica da diplomatsko rešenje ponovo deluje moguće.