Konfuzija oko penzija
26. maj 2018.
Vest koju je javnosti saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljena je kao povećanje penzija, ali analitičari upozoravaju da stvari u tom smislu nisu baš najjasnije. Predsednik Srbije je istakao da se ukida Zakon o privremenom smanivanju penzija, i dodao da će penzije biti povećane svima u odnosu na one iz 2014 godine, ali ne svima podjednako.
To je ponovo izazvalo stare dileme, jer su vlasti vešto izbegavale svako pominjanje vraćanje penzija na pređašnji nivo, i umesto toga se samo insistiralo na tome da se penzije povećavaju. Tu dilemu ima i ekonomski analitičar Miša Brkić, koji za DW ističe da „ako se ukida pomenuti Zakon onda to znači vraćanje penzija na nivo pre 2014 godine. Ali, ako se pored toga penzije i povećavaju onda je to nešto sasvim drugo. Međutim, moj sud je da u ovom slučaju mi samo govorimo o vraćanju penzija na nivo pre donošenja Zakona o privremenom smanjenju penzija“.
Konfuzna i populistička vest
Predsednik Srbije, kome ovakve najave i odluke inače nisu u opisu radnog mesta, posebno je apostrofirao da će najveće povećanje imati oni sa najmanjim penzijama, koje će biti povećane za nešto preko 13 procenata, dok će oni sa najvećim penzijama imati povećanje od 8 posto. Za ciljnu grupu ključna je izgleda samo jedna reč: povećanje.
A da je u pitanju sada već tradicionalna igra vlasti sa različitim ciframa, koje samo služe zbunjivanju javnosti i ulepšavanju vesti, slaže se i ekonomista Milan Kovačević. Kovačević za DW najpre primećuje kako „nije normalno najavljivati nešto što će možda biti primenjeno za šest meseci, a možda će se na to čekati i duže. Druga stvar koja nije normalna je da o tome odlučuje predsednik države, jer se zakoni menjaju u parlamentu. Na kraju, čitava priča je konfuzna i populistička, i njen jedini smisao je da ljudima pošalje poruku da im se nešto povećava“.
Milan Kovačević smatra da će vlasti i dalje rušiti penzioni sistem, jer će i dalje različiti penzioneri imati različito povećanje. „To je potpuno suprotno ideji osiguranja. Jer, kada neko plaća veće doprinose on računa da će mu biti veći i iznos penzije“. A to je upravo činjenica na koju su u prvim reakcijama skrenuli pažnju i predstavnici penzionerskih udruženja. Podsećaju da penzije nisu socijalna kategorija već zarađeno pravo, i da na ovaj način za penzije neće važiti rešenja koja penzioneri imaju već slobodna procena vlasti, što je po njihovoj oceni nedopustivo.
Hvala MMF-u ili Vučiću?
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je tokom nedavne posete Beogradu upravo insistirala na ukidanju pomenutog zakona, ali je tadašnji stav srpskih zvaničnika bio da je to loše za Srbiju i srpske penzionere. Šta se dogodilo u proteklih desetak dana pa su srpske vlasti potpuno promenile mišljenje i jedna loša vest je naprasno postala dobra?
Miša Brkić smatra da je ta odluka doneta pod pritiskom MMF-a, i da ako bi nekom trebalo da budu zahvalni srpski penzioneri onda je to MMF. Na tu odluku je svakako uticao i jedan važan detalj, a to su tužbe koje su penzioneri pokrenuli pred raznim domaćim i međunarodnim sudovima, kaže Brkić: „Ako bi taj zakon bio proglašen neustavnim odšteta penzionerima se procenjuje na cifre od 250 miliona pa do čitavih 700 miliona evra. Država prosto nije smela da skrštenih ruku čeka rezultate tih presuda, i na ovaj način ukidanjem zakona se donekle relativizuje značaj tih sudskih procesa“.
Loša vest- dobra vest
Milan Kovačević napominje „da se sa malo manje populizma mora razmotriti čitava stvar oko penzija. Jer, ukoliko se penzije samo vrate na pređašnji nivo za to će biti potrebno nekih 25 milijardi dinara u budžetu. A ako se to još bude ovako obilato povećavalo, kao što je najavljeno, za to će trebati nekih 50-60 milijardi dinara u budžetu“.
Ali, taj populizam je po oceni pojedinih političkih stranaka povezan i sa teškim odlukama oko Kosova, i da se ta loša vest sada pokušava prekriti jednom dobrom vešću. Kovačević takođe ocenjuje da je „Vučiću taj populizam sada očito potreban, jer je pre nekoliko dana izjavio kako njegovo rešenje za Kosovo ne podržava 80 posto građana. U toj situaciji on se sada bori za simpatije na razne načine kako bi to sproveo“.
Miša Brkić dodaje kako vlast stalno proizvodi nove priče, koje je prosto nemoguće konzumirati u tako kratkom vremenskom periodu. „Stoga me ne bi začudilo da nakon ovoga saznamo kako je budući ministar finansija Siniša Mali zapravo najzaslužnji za povećanje penzija, iako on sa tim nema nikave veze. Možda nam se i ta priča dogodi dok čekamo da bude izabran u parlamentu“, kaže Brkić.
Penzionerske podele
Penzioneri u Srbiji se vide kao najlojalniji glasači vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) uprkos udaru vlasti na penzije. Iako su podneli najveći teret štednje, u vreme dok vlasti nisu učinile ništa na smanjenju viškova u javnoj administraciji, penzioneri su i dalje verni glasači vlasti. Da li će Aleksandar Vučić sada, nakon povećanja penzija, zacementirati političku podršku kod penzionerskih glasača?
Miša Brkić ocenjuje da „sistem gde ćemo jednima više da povećamo penzije, a drugima manje, pokazuje da penzioneri nisu baš jedinstveni rezervoar glasova vlasti. Možda su glasači SNS oni sa najmanjim penzijama do 25.000 dinara, ali nisam siguran da se to odnosi na one sa boljim penzijama“. Milan Kovačević takođe ističe da je vladajuća stranka već podelila penzionere kako bi privukla što više glasova, jer su selektivno povećali penzije onima na koje računaju da su potencijalno njihovi glasači.