Kontinental radi na razvoju autoguma od maslačka

Potražnja za kaučukom je velika, s obzirom na nedostatak te sirovine. Kaučuk se u Evropu uvozi iz dalekih krajeva. Ta dilema je bila i povod ruskim naučnicima da još 1931. krenu u potragu za alternativnim rešenjem.

Istraživali su u ogromnim šumskim predelima Sovjetskog Saveza, ispitali oko hiljadu različitih biljnih vrsta kako bi pronašli „zamenu“ za južnoamerički kaučuk (Hevea brasiliensis). Na kraju su rešenje pronašli u kazahstanskoj stepi! Visok nivo kaučuka otkrili su u korenu ruskog maslačka (Taraxacum koksaghyz).

Uz pomoć te biljke, tadašnji Sovjetski Savez je do 1941. pokrivao oko trećinu svojih potreba kaučuka. S obzirom na to da je tokom Drugog svetskog rata vladala nestašica kaučuka, i druge su zemlje, među njima i SAD, Velika Britanija i Nemačka, počele s uzgojem ruskog maslačka za proizvodnju guma.

Nakon rata se normalizovalo snabdevanje s hevea-kaučukom. Navedene zemlje, među njima i Sovjetski Savez, opet su se vratile tradicionalnoj sirovini, zato što je ona bila jeftinija.

Ali danas je interesovanje za maslačkom opet u porastu zato što potražnja za kaučukom raste, posebno u industriji autoguma. Upravo ona „proguta“ 70 odsto godišnje ponude kaučuka u svetu.

Velika zavisnost

Oko dve trećine guma za potrebe svetskog tržišta proizvodi se od fosilnih goriva poput nafte. Taj sintetički kaučuk je jeftiniji i otporniji od njegovog prirodnog „brata“. Ali, zato prirodni kaučuk bolje provodi toplotu, bolje i prianja. Autogume se zato proizvode od mešavine oba ta materijala.

Oko 90 odsto prirodnog kaučuka dobije se na plantažama na jugoistoku Azije. Istovremeno, zbog proizvodnje kaučuka krči se i sve više tropskih šuma. Postoje ekonomski i ekološki razlozi zbog kojih bi industrija autoguma vrlo rado htela da pronađe alternativu.

Ponovno otkrivanje kaučuka

Zato se proteklih godina u Europi i SAD pokušalo s ponovnim pokretanjem procesa dobijanja kaučuka iz maslačka. Pokrenut je projekat Taraksagum, to je zajednička inicijativa proizvođača guma Kontinentala i Instituta Fraunhofer za molekularnu biologiju i primenjenu ekologiju u Ahenu na zapadu Nemačke.

„Kontinental je testirao gumu iz maslačka i shvatili su da je materijal u nekim segmentima i bolji od hevea-kaučuka“, kaže Dirk Prifer, biolog u Taraksagum timu. I Kontinental i njegov indijsko-holandski konkurent Apolo Tajres već su koristili maslačak u proizvodnji guma za bicikle. „Obećavajući“ su i rezultati testova sa gumama za kamione, tvrdi se iz Kontinentala.

Ruski maslačak uspeva i na škrtom tlu, onom koje je siromašno hranjivim materijama, tako da njegov uzgoj ne konkuriše klasičnim poljoprivrednim površinama. Prifer kaže da njegov tim pokušava da sazna jesu li za uzgoj maslačka pogodne i neke druge površine, poput bivših industrijskih lokacija – a koje su možda i zagađene u znatnijoj meri.

Ekološki problemi

Ruski maslačak bi mogao pomoći u tome da proizvodnja guma postane ekološkija, ali ni on neće promeniti činjenicu da su automobilske gume štetne po prirodnu sredinu. Čim se gume nađu na putu, tokom vožnje dolazi do minimalne abrazije. Ta mikroplastika se prenosi preko vazduha i na kraju završava u okeanima. Stručnjaci procenjuju da se radi o količini od oko 100.000 tona godišnje. A kasnije, kad se gume potroše, one po pravilu završe na deponiji smeća.

S obzirom na to da se gume proizvode uz pomoć raznih sirovina, teško ih je reciklirati. No, da bi maslačak uopšte mogao ozbiljnije da konkuriđe kaučuku iż Azije, stručnjaci kažu da bi morali osetno da opadnu troškovi proizvodnje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.