Korona na tromeđi
30. septembar 2020.
Lep jesenji dan u gusto pošumljenom Valserbergu, koji se prostire u tri države: Nemačkoj, Belgiji i Holandiji. Najviša tačka od 322 metra, tog inače ravnog područja, nalazi se na holandskoj strani. Atrakcija koju brojni turisti fotografišu pre nego što u obližnjem restoranu pojedu holandske mini-palačinke ili vafl.
Sve to bez maski, naravno, jer je u Holandiji tokom pandemije nošenje maski obavezno samo u javnom prevozu. Da se restoran kojim slučajem nalazi samo nekoliko metara istočno ili južno, odnosno u Belgiji ili Nemačkoj, važila bi drugačija pravila.
Tromeđu u Valserbergu obeležava kamen od metra visine. Iza njega se vijore tri državne zastave. Deca se nadmeću ko će uspeti da sedne na kamen. „Ja sam u Nemačkoj“, „ja u Belgiji“, „ja u Holandiji“, viču.
I dok deca uživaju, drugima pandemija zadaje glavobolju. Jer Nemačka, Belgija i Holandija nemaju jedinstvena pravila kada je reč o koroni. Najstroža su u Belgiji. Do sredine juna tamo su nedeljama bile zatvorene čak i granice. Moglo je da ih prelazi samo oko 6.000 ljudi: zaposleni i maturanti koji su u Nemačkoj polagali ispite.
Kod kuće preko granice
„Bilo je grozno“, kaže Elvira Nej (83), penzionerka koja živi u belgijskom mestu Helgenrat, nedaleko od granice. Nemica sa zabrinutošću prati vesti o povećanju broja zaraženih. „Možemo još da budemo srećni što još uvek ništa nije ponovo zatvoreno.“
Nej redovno kolima odlazi u samo osam kilometara udaljeni Ahen. Tamo je decenijama radila, tamo žive skoro sve njene prijateljice i tamo odlazi u kupovinu. Kućni lekar joj je u belgijskom Ojpenu, zubar i ortoped su u Ahenu.
Tokom nedelja kada je granica bila zatvorena, Elvira Nej je morala da bude kod kuće. Jednom je sela u kola, došla do granice i pitala belgijske službenike da li može samo 300 metara da otpešači do nemačke benzinske pumpe da kupi nemački TV-program. Nisu joj dozvolili. Jedan drugi put joj je pošlo za rukom da pređe granicu. „Imala sam recept za lek koji sam mogla da dobijem samo u nemačkoj apoteci, onda su me pustili da pređem granicu.“
U Ahenu je tom prilikom tajno kupila životne namirnice, kaže sa nestašnim osmehom – u Nemačkoj je hrana daleko jetinija. To je bilo zabranjeno, na granici su je kontrolisali i morala je da plati kaznu od 250 evra. „Uhvatili su i moju kćerku, koja svaki dan u Ahen odlazi na posao. Sve je morala da isprazni i preda sve kupljene namirnice“, kaže Nej.
U poslednja tri meseca granica je ponovo otvorena. Ali nakon što je u Belgiji u poslednjih četrnaest dana registrovano 139 novih slučajeva zaraze na 100.000 stanovnika, Brisel razmatra ponovno zatvaranje granica.
Zbog toga je zgrožen i ahenski demohrišćanski političar Tim Gritemajer (CDU), predsednik veća gradskog okruga sa oko 550.000 stanovnika. „Mislim da bi to bio potpuno pogrešan signal“, kaže u razgovoru za DW.
U međuvremenu je nemački Institut „Robert Koh“ označio Brisel kao i još nekoliko područja u Belgiji i Holandiji kao „rizična područja“. Šta ako i predeo ove tromeđe postane „rizičan“? Gritemajer smatra da bi na nemačkoj strani tada moglo da važi takozvano 48-časovno pravilo. To znači da svi koji u zemlju ulaze na samo dan ili dva, ne moraju da idu u karantin.
On ne može da kaže da li će Belgija i Holandija preuzeti to isto pravilo ili će ga prilagoditi. „Međutim smatram da su brige jednako velike sa svake strane granice, jer vidimo kako se situacija razvija“, kaže Gritemajer. Ljudi su počeli da se opuštaju. „Što je i razumljivo, jer naravno da nas korona sve nervira, ali to ne pomože, jer i dalje moramo da budemo oprezni.“
Žurka u Mastrihtu
Za porast broja zaraženih sve više se optužuju mladi ljudi. Pošto su klubovi i dalje zatvoreni, česta su slavlja u parkovima ili na drugim otvorenim mestima, na kojima se skuplja i po nekoliko stotina ljudi. Tako je i u holandskom Mastrihtu sa 25.000 studenata.
Oni se okupljaju na širokim kamenim stepenicama uz Mezu, reku koja deli grad, udaljen oko trideset kilometara od Ahena. „Tamo je uvek veoma živo“, kaže Heni (19), Nemica koja od početka septembra studira u Mastrihtu. „Policija često dođe, ali ne prekida zabavu, već samo podseća da bi trebalo držati odstojanje“, kaže Heni. Odstojanje od jednog i po metra, to je glavno pravilo za suzbijanje pandemije u Holandiji.
„U početku mi je bilo veoma neobično da, za razliku Nemačke, u prodavnicama i na univerzitetu ne moram da nosim masku“, kaže i Luiza (19). „Kada vidite kako se ovde u Mastrihtu ponaša, imate osećaj da je korona prošla.“
Studentkinje govore i o fotografijama iz studentskih domova koje kruže društvenim mrežama. „Na njima se vidi kako mladi plešu na stolovima“, govori Luiza. Jedne večeri studentkinje su prošle pored jedne zgrade, a u stanu je bila velika žurka. Prozori su bili širom otvoreni, čula se glasna muzika i videla šarena disko-kugla.
Zvanično je u Holandiji dozvoljeno da se u zatvorenom prostoru okupi najviše šestoro ljudi. Pravilo koje malo ko poštuje, smatraju studentkinje. Ali zato su na univerzitetu stroga pravila. Na ulazu se skenira studentska propusnica, u hodnicima i na stepeništu je obeleženo kuda mora da se ide. Gotovo sva predavanje su onlajn.
Povratak kući?
I u Mastrihtu se povećava broj zaraženih i studentkinje iz Nemačke se sve više pitaju šta to za njih znači. „Verovatno bih volela da sam ponovo kod kuće, u Ahenu, ako bude novi lokdaun ili ako bude bilo teško da se za vikend putuje u Nemačku“, kaže studentkinja Ema.
Heni i Luiza bi u tom slučaju verovatno na neko vreme napustile Mastriht. Ali nerado, jer studentski dani tek što su počeli. Ali pomisao da su potpuno odsečene od svojih porodica im teško pada. „U slučaju da mi se baka ili roditelji razbole, a ja ne mogu da ih posetim, to bi mi veoma teško palo“, kaže Luiza.
Ahenski političar Gritemajer nada se da se granice neće zatvarati. Kaže, politički je nedopustivo da u ujedinjenoj Evropi ponovo svaka zemlja traži svoja rešenja. Evrope bez granica je, dodaje, u ovom regionu upisana u DNK ljudi.