Lašet je go, ali neko mora to da mu kaže

Svi su se pomalo otreznili od neprospavane noći, šoka ili euforije. Poznati su rezultati izbora, mada poslovično oprezni Nemci njih nazivaju „privremenim“ sve dok se ne izbroji i zvanično proknjiži poslednji glas. Pod lupom su sada i glavni igrači, njihov položaj se jasnije vidi. 

Naročito se to odnosi na Armina Lašeta, kandidata nemačkih Demohrišćana (CDU/CSU) za mesto kancelara. Izgubio je izbore, ali javno zastupa svoju šansu da postane kancelar. Čak je neposredno posle objavljivanja prvih rezultata, kada je bilo jasno da će Demohrišćani pretrpeti istorijski poraz, Lašet u kamere rekao da je „dobio jasan nalog od birača“ da kao kancelar formira novu vladu. 

Kandidat koji je dobio manje glasova od direktnog socijaldemokratskog konkurenta Olafa Šolca, kandidat čija je opcija izgubila 8,9 odsto glasova u odnosu na ionako loš rezultat Angele Merkel iz 2017, i kojeg prema anketama upola manje Nemaca želi kao kancelara u odnosu na Olafa Šolca… taj bi ipak da vodi Nemačku? 

Polako je i unutar Demohrišćana počeo mamurluk posle izbora. Dimenzije poraza i nezadovoljstvo bi mogli da odnesu Lašeta kao lavina.  

Pre svega, zabrinuti su premijeri nemačkih pokrajina u kojima predstoje pokrajinski izbori. U Sarlandu je demohrišćanski premijer Tobijas Hans zabrinut za svoje izglede na martovskim izborima. Isti osećaj mora da je preplavio i premijera Šlezvig-Holštajna Danijela Gintera koji takođe sledeće godine mora na izbore.

Ovakav Lašet je njima opterećenje, pa će pritisak na njega porasti.

Kritika iza zatvorenih vrata 

Lašet se naslušao kritike i na sednici predsedništva stranke, naročito su konzervativni premijeri sa istoka zemlje jasno izrazili stav da on nije bio pravi čovek za izbore. Zamenik predsednika partije Jens Špan je zahtevao smenu generacija, podmlađivanje partijskog rukovodstva. 

Lašet i dalje smatra da bi mogao da privuče Zelene i Liberale na svoju stranu. U stvari, on sluti da mu je to skoro jedina šansa da ne ode u političku penziju, jer je pred izbore izjavio da neće da se vraća na mesto premijera Severne Rajne -Vestfalije. 

Najjasniji je bio premijer Saksonije Mihael Krečmer koji je rekao da je rezultat katastrofa za Demohrišćane. Odbio je mogućnost da sve ostane kao i do sada jer je prema njemu ta logika i dovela do poraza. „CDU je izgubio ove izbore“, rekao je Krečmer bez uvijanja. Na istoku konzervativcima gori pod noktima jer je desno od njih u usponu Alternativa za Nemačku. U Saksoniji su desničali osvojili 10 od 16 direktnih mandata, a u Tiringiji su postali najsnažnija stranka. 

Iz drugog reda čuje se – ostavka! 

Iz raznih pravaca u demohrišćanskom miljeu stižu sve jasniji zahtevi – podmladiti partiju, započeti obnovu, ne ići na vlast po svaku cenu. Podmladak Hrišćansko-demokratske unije (CDU) iz Saksonije i Donje Saksonije već su zatražili Lašetovu ostavku.  

Poslanica u parlamentu pokrajine Porajnje-Palatinat Elen Demut se na Tviteru obratila Lašetu: „Molim Vas budite uviđavni. Sprečite dalju štetu za CDU i podnesite ostavku.“  

Ona je u izjavi za nemačke medije rekla da je to kao u onoj priči „Carevo novo odelo“: Svi znaju da je car go, ali niko ne kaže. Tako je prema njoj i sa Lašetom – svi misle da bi trebalo da preuzme odgovornost za poraz, ali niko mu to ne kaže ili – on to naprosto neće. Ova političarka je doduše iz drugog partijskog reda, ali je bliska saradnica „teškaša“ unutar partije Norberta Retgena koji sanja da postane šef stranke. On se javno distancirao od njenog predloga, rekavši da sada nije vreme za lične ambicije. 

Izgleda da će Lašet dobiti neko vreme poštede. Bavarski premijer Markus Zeder, koji je kod konzervativaca bio popularniji kao mogući kandidat demohrišćana od Lašeta, ali su partijski organi drukčije odlučili, za sada je lojalan. On izjavljuje da je kadrovska politika stvar sestrinske partije CDU.  

Ipak, u Minhenu Zeder kao i njegovi saradnici za poraz rado krive Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), iako je bavarska, još konzervativnija Hrišćansko-socijalna unija (CSU) takođe imala lošiji izborni rezultat u odnosu na prethodne izbore. 

Zeder je ublažio Lašetovu izjavu, tvrdeći da iz izbornog rezultata ne proizilazi pravo demohrišćana da vladaju, već da oni samo mogu da naprave odgovarajuću koalicionu ponudu. Političari koji su prisustvovali sednici predsedništva CSU u Minhenu nezvanično kažu da je Lašet bio izuzetno oštro kritikovan. Zvanično malo ko želi da komentariše.

Za šefa poslaničkog kluba bavarskih demohrišćana Aleksandra Dobrinta ovaj poraz je „najnepotrebniji poraz u poslednjih nekoliko decenija“.

Nemci ga ne žele 

Ni atmosfera u zemlji ne ide na ruku Lašetu. Čak 71 odsto Nemaca, prema najnovijim anketama, smatra da je pogrešno što Lašet kao izborni gubitnik želi da oformi vladu. Samo 22 odsto ispitanika zagovara taj korak. Među simpatizerima CDU i CSU, Lašetove ambicije podržava 55 odsto ispitanika, ali je i tu 32 odsto protiv. 

Bivši ministar pravde u pokrajini Hesen, demohrišćanin Kristijan Vagner takođe traži od Lašeta da se povuče: „Potreban nam je nov početak i kadrovski i sadržinski. Trebalo bi da Lašet preuzme političku odgovornost za ovaj pad i za ovu katastrofu.“  

On je čak pomenuo mogućnost koja bi značila rušenje tabua – da Demohrišćani sada dignu ruke od Lašeta, i kao kancelara ponude bavarskog premijera Markusa Zedera ili tvrdo konzervativnog Fridriha Merca. Ta opcija je skoro isključena – u Nemačkoj kancelar je uvek bivao neko ko je pred izbore proglašen za kandidata stranke.

Jedno je jasno, ako Armin Lašet ne uspe da nekim čudom napravi većinu i formira vladu, teško će moći da se održi na čelu stranke. Ako tu padne, ostao bi običan poslanik ili se, možda, povukao iz politike.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu