1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Lenjin – žrtva korona-virusa

22. april 2020.

I Vladimir Iljič Lenjin ispašta zbog pandemije! Zbog korona-virusa, danas, na 150. godišnjicu rođenja vođe revolucije, u Gelzenkirhenu neće biti otkriven njegov spomenik. Iako je tako bilo planirano...

https://p.dw.com/p/3bFX0
Foto: picture-alliance/dpa/M. Kusch

Marksističko-lenjinističkoj partiji Nemačke (MLPD) pošlo je za rukom ono što čak i u Rusiji, pravnoj naslednici Sovjetskog Saveza, deluje kao nezamislivo: Lenjinova statua će uskoro biti postavljena u gradu Gelzenkirhenu. U nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj (DDR), koja je prestala da postoji pre 30 godina, postojao je veliki broj manjih ili većih, bronzanih ili mermernih skulptura radničkog vođe. Ali u zapadnoj, kapitalističkoj Saveznoj Republici Nemačkoj još nikada nije viđen spomenik Vladimiru Iljiču Uljanovu, poznatijem kao Lenjin.

Taj neverovatni događaj trebalo je da se održi sredinom marta, povodom 150. godišnjice njegovog rođenja, a koja pada na današnji dan, 22. april. Na proslavu u čast „najvećeg od svih boljševika“, Iljičevi poklonici trebalo je da na zapadn Nemačke stignu iz različitih krajeva, sa sve crvenim zastavama i transparentima. Sasvim u duhu komunizma koji je nekad kružio Evropom i svetom.

Darija Brjanceva je urednica DW-redakcije kulture na ruskom jeziku
Darija Brjanceva je urednica DW-redakcije kulture na ruskom jezikuFoto: DW

I Marks ima svoj spomenik na zapadu

Tvorac te ideologije, Karl Marks, rođen je u Triru, na oko 250 kilometara od Gelzenkirhena. U Triru je pre dve godine postavljena bronzana statua Karla Marksa. Ona je poklon Narodne Republike Kine za 200. godišnjicu njegovog rođenja. Na taj način odata je počast jedom od autora „Komunističkog manifesta“.

Marks u rodnom Triru

Građani Trira su u to vreme uzdišući konstatovali da bi bilo i grubo i nepristojno da se jedan takav poklon odbije. I nerado su dozvolili da do toga dođe.

-pročitajte još: Lenjina čuvaju gušteri

Ali kakve veze ima Lenjin s Gelzenkirhenom? Sedište MLPD nalazi se u tom srednje velikom nemačkom industrijskom gradu. Gradske vlasti su se takođe u početku protivile postavljanju dvometarskog spomenika Vladimiru Iljiču na njihovoj teritoriji. Navodni razlog za zabrinutost je bilo to što bi spomenik zaklanjao pogled na zdanja koja su istorijska baština, ali verovatno više to što Lenjin, smatraju oni, nikako nije svetla istorijska figura. Međutim, sud je doneo odluku u korist Vladimira Iljiča – i MLPD-u je dozvoljeno postavljanje spomenika.

Nemci i Lenjin – to je komplikovana istorija. Godine 1917. Lenjin je iz Švajcarske, preko Nemačke, putovao u zatvorenom železničkom vagonu i to po nalogu vlade nemačkog carstva. Lenjin je tada u Rusiji trebalo da pokrene revoluciju – i to održivu. On je to uradio. Sada, 103 godine kasnije, Iljič je ponovo zatvoren – ovoga puta u jednom podrumu u Gelzenkirhenu, gde čeka na svoj trenutak. Tako će MLPD još morati da sačeka na Lenjinovo oslobađanja.

MLPD – nešto malo odbornika, ali dosta novca

MLPD je najmanja politička stranka u političkom životu Nemačke, praktično bez uticaja; na nedavnim izborima za Bundestag osvojila je samo 0,1 odsto glasova. U nekim gradskim većima ima po nekoliko odbornika MLPD. Ali zato stranka ima zapanjujuće mnogo novca – verovatno od donacija. Osim toga, ona je pod nadzorom Službe za zaštitu ustavnog poretka, jer je njen program – lenjinistički i maoistički, pa se zato smatra ekstremističkom organizacijom.

Krisitijan Tripe je urednik DW programa za istoönu Evropu
Krisitijan Tripe je urednik DW programa za istoönu EvropuFoto: DW

Na saveznim izborima 2017. ukupno 35.760 Nemaca dalo je svoj glas MLPD-u, partiji koja u svom nazivu ima i ime Lenjina – a koga je Lion Fojhtvanger jednom nazvao „Isus Hrist ruske revolucije“. Fojhtvanger, nemački pesnik i Staljinov prijatelj, 1936. posetio je mauzolej na Crvenom trgu u Moskvi u kome se nalazi trajno zaleđeno Lenjinovo balzamovano telo. Ali kao što je poznato, Isus se popeo na nebo, što je Lenjinu očigledno ostalo uskraćeno.

Da li je Lenjin uopšte mrtav?

Prema nepisanom zakonu koji važi i u Nemačkoj, spomenici se mogu podići samo mrtvima. Iz toga proizilazi pitanje: da li je Lenjin uopšte mrtav, jer nije sahranjen? Koliko je živa njegova ubojita politička filozofija, koju su samo optimisti smatrali mrtvom kada se njegova država, Sovjetski Savez, srušila? Ko na to pitanje traži odgovore, uskoro će svakako morati da ode do Gelzenkirhena.

Jer kad se virus istutnji i putovanja ponovo budu moguća, kucnuće čas za lenjiniste. Do tada, ruski revolucionarni vođa može da se smatra žrtvom korona-virusa. Virus ionako potiče iz Kine – one rastuće sile čiji pokloni se ne odbijaju i koja se takođe poziva na Marksa i Maoa i Lenjina. To znači da će u budućnosti turisti koje ineresuje politika morati da se zapitaju: Trir ili Gelzenkirhen? Nema veze – važno je da je bronza!

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android