Libija je na redu
Najpre dobra vest: 10.000 vazdušnih napada pokazuju dejstvo. Koalicija protiv „Islamske države“ je vratila pod svoju kontrolu velika područja u Iraku i Siriji, a još je važnije da su pod kontrolom gradovi kao Tikrit i Ramadi u Iraku ili Kobani na sirijsko-turskoj granici. Tamo se ulažu veliki napori u popravku infrastrukture, čišćenje mina, ponovo osposobljavanje škola. A loša vest je da koalicija sve to mora da uradi i u Libiji ako želi da uništi „Islamsku državu“.
Čekajući jedinstvenu vladu
Strategija koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama sigurno nije savršena. Recimo, nema kopnenih trupa. A stanje u Siriji je toliko zamršeno da je daleko trenutak kada se može reći „Mission accomplished“. Međutim, kombinacija vazdušnih udara i domaćih trupa na terenu koje obučavaju instruktori koalicije funkcioniše do te mere dobro da mnogi borci „Islamske države“ odstupaju ka Libiji. Tamo zatiču zemlju u haosu i plodno tlo za svoje delovanje. Osim toga, na raspolaganju su im finansijski izvori, naročito na osnovu trgovine ljudima. No, ako sve bude išlo kao do sada mogli bi da preuzmu kontrolu nad velikim nalazištima nafte.
Plan koalicije je da što pre isposluje jedinstvenu vladu u Libiji kako bi se zaustavila smrtonosan fragmentacija zemlje. Američki ministar spoljnih poslova Džon Keri je u Rimu izrazio optimizam, rekavši da će se ta vlada uskoro formirati. Iza kulisa, međutim, Britanci, Italijani i ostali uveliko raspravljaju o vojnoj operaciji. Oni nemaju drugo rešenje.
Svejedno da li kao podrška zajedničkoj libijskoj vladi ili pod zastavom Ujedinjenih nacija, recept uspešnog suzbijanja „Islamske države“ će biti kao u Siriji i Iraku. Libija bi zbog svoje kompleksnosti čak mogla predstavljati sasvim novi izazov. Ne postoji jedinstvena armija koju bi neko mogao obučavati, postoje brojne sukobljene grupacije koje sve više tonu u međusobno neprijateljstvo, a ne postoji državna infrastruktura na koju bi se koalicija mogla osloniti.
Veliki ulog za Evropu
Okretati glavu u stranu takođe nije rešenje. To što je u Libiji stavljeno na kocku može biti opasnije po Evropu nego Sirija. Šta su potencijalnih 17 miliona izbeglica iz Sirije spram afričkog kontinenta sa milijardu ljudi? Već sada je Libija kapija za sve koji žele da pobegnu od teškog siromaštva, rata ili diktature. Čim dođe proleće, krijumčarski brodovi sa migrantima otisnuće se sa libijske obale.
To znači, sa novom jedinstvenom libijskom vladom ili bez nje, koalicija će uskoro morati da otvori novi front protiv „Islamske države“. Na samitu ministara spoljnih poslova u Rimu to je između redova bilo stalno prisutno naročito u izlaganjima Italijana. Građanima mnogih zemalja,, članica koalicije, a naročito građanima Nemačke to se neće dopasti. Ali, ako nas vojno angažovanje u Iraku i Siriji ičemu naučilo onda je to činjenica da se diplomatski napori moraju vojno podupreti. Drukčije „Islamsku državu“ne možete pobediti.