Lice i naličje Drezdena

Desetogodišnji Ibrahim radoznalo istrčava iz džamije koja je njegovoj porodici ujedno dom. Posmatra šta se dešava pred vratima. A tamo se dešava svašta od kada je u nedelju uveče pred ulazom detonirana eksplozivna naprava. Komšije dolaze, pitaju da li mogu nekako da pomognu, policijska patrola stražari na ćošku, foto-reporteri i snimatelji kadriraju oprljena vrata i sveće koje su građani zapalili u znak podrške. U napadu, srećom, niko nije stradao.

Mahmut Bačaru šalje malog Ibrahima nazad u kuću. On je u tzv. džematskom oboru te drezdenske džamije koja pripada turskoj zajednici. „Već dvadeset godina živim ovde i ovako nešto nisam doživeo. Ne želim više ni da doživim. Drezden je tako lep grad – zašto onda neki ljudi žele da ga pokvare?"

Tužni rekord

Počinioci su još na slobodi, ali njihovi motivi mogu da se pretpostave. Policija veruje da je u pitanju ksenofobija, kao i da je napad povezan s eksplozijom pred kongresnim centrom gde u ponedeljak (3.10.) treba da bude proslavljeno 26 godina nemačkog ujedinjenja. Jedan izveštaj savezne vlade nedavno je ukazao na desničarsko islamofobno nasilje na istoku Nemačke, pre svega u pokrajini Saksoniji. Ta je pokrajina tužni rekorder prema broju organizovanih neonacista po glavi stanovnika.

Markus Kemper već 15 godina obilazi žarišta ksenofobije u Saksoniji. On je u mobilnom timu „Kulturnog biroa", udruženja koje savetuje organizacije ili zajednice u kojima se pojave neonacisti. „U poslednje dve godine se broj desnoekstremnih napada u Saksoniji povećao za 90 odsto. To svakako ima veze sa usijanom atmosferom i demonstracijama Pegide", kaže Kemper.

„Znamo šta ovde radiš"

I ovog ponedeljka, dan nakon napada, Drezdenom je šetalo 2.500 ljudi pod parolom „Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada". Ludvig Renholt (25) posmatra njihove transparente i žurno nešto zapisuje u svom telefonu. Skoro svakog ponedeljka dolazi – da posmatra. Angažovan je u Tviter-projektu Straßengezwitscher (Cvrkut ulica) koji prati akcije i demonstracije povezane sa temom izbeglica i migracije. „Tačno beležimo šta se ovde govori i dešava, tako da niko posle ne može da poriče odgovornost." Samo ove večeri šalje 22 tvita sa šetnje Pegide.

„Pegida je odgovorna što je atmosfera postaa sirovija, a mi želimo da se tome suprotstavimo. Da povučemo jasne granice šta sme, a šta ne sme da se kaže, izdvojimo ono što je čisti desničarski i neljudski način razmišljanja", priča Renholt, inače apsolvent studija hemije. Među demonstrantima je i te večeri nekolicina mladića poznatih iz saksonske neonacističke scene. Već znaju ko je Renholt. Prilazi mu jedan mladić i preti: „Znamo te, znamo šta ovde radiš. Samo sam hteo da ti kažem, da ne bude posle problema."

Montegi iz Alepa, Kapuleti iz Drezdena

Slika Drezdena kao grada Pegide i neonacista skriva hiljade angažovanih građana koji godinama predstavljaju kosmpolitsko i šareno lice grada. Takvih je zapravo još i više od kada se pojavila Pegida. Jednu od inicijativa pokrenuo je teatar Staatsschauspiel koji organizuje „kafenisanje ponedeljkom". To je prilika da izbeglice dobiju savete i ostvare kontakte. Teme stižu i na binu ovog pozorišta, recimo Romeo i Julija u kojoj igraju nemački i arapski mladići i devojke. U ovoj inscenaciji porodica Montegi dolazi iz Alepa, a Kapuleti iz Drezdena.

„Naravno da je važno da kao teatar imamo jasnu poziciju i kažemo: hej, ovo su vrednosti koje branimo sa bine i koje želimo zajedno da živimo", kaže David Lenard, organizator „kafenisanja ponedeljkom". Nada se da će ga još više sugrađana čuti.