Manipulacije na izborima na balkanski način

Uoči parlamentarnih izbora u Makedoniji se upravo „sortira“ 40.000 osoba s pravom glasa – u prevodu to znači da se iz izborne evidencije izbacuje 40.000 nepostojećih birača. Ili možda čak i više. I to nije jedini slučaj.

Izborne manipulacije i lažiranje parlamentarnih izbora su uobičajena pojava na Balkanu. I tu ima „par saveta i trikova“. Ponekad se to radi sasvim otvoreno, ponekad skriveno od očiju javnosti.

Bosanski portal Buka je svojevremeno registrovao sedam metoda, ali ima ih i puno više. Za početak to je sam broj osoba koje imaju pravo glasa. U Srbiji je na poslednjim izborima bilo registrovano 6,6 miliona birača - u zemlji koja ima 7,1 milion stanovnika. U Makedoniji ima 1,8 miliona birača i 2,1 milion stanovnika. Neverovatno je da u tim zemljama ima tako malo ljudi koji su mlađi od 18 godina.

Izbori bez nadzora

Hrvatska, članica EU, zemlja u kojoj se 11. septembra održavaju sledeći izbori, ponekad ima više birača od stanovnika. To se opravdava time da na izborima glasaju i Hrvati iz susedne Bosne i Hercegovine. Ne tako retko, baš oni odlučuju o pobednicima izbora, jer se u diplomatskim predstavništvima Hrvatske u BiH izbori sprovode bez ikakve nezavisne kontrole.

Najomiljeniji trik: za određenu sumu, birači svoje lične karte iznajme stranačkim funkcionerima, koji onda glasaju umesto njih. Uobičajena je i praksa da zaposleni u prenaduvanom državnom sektoru fotografijom mobilnim telefonom iz biračke kabine moraju da dokažu da su vladi podarili još pokoji glas.

Na dnevnom su redu i glasanja pokojnih, manipulacije sa starijim građanima ili uništavanje glasačkih listića političkih protivnika – pre nego što su izbrojani. Ili se jednostavno jedan „nepodobni“ glasački listić zameni belim, odnosno nevažećim listićem. U poslednje vreme sve je popularnije i „nevidljivo mastilo“ iz Kine. Biračima za koje se sumnja da će svoj glas dati opoziciji tako se oduzima njihovo biračko pravo – njihovi listići su na kraju beli, dakle nevažeći.

„Bugarski voz“

Poznat je i trik koji se zove „bugarski voz“. Niko ne zna zašto se zove tako, ali svi znaju kako on funkcioniše: birač (nakon što dobije novac za takvo ponašanje) s glasačkog mesta uzme svoj neispunjeni glasački listić. Potom se zaokruže „pravi“ kandidati i novi birač koji dođe na glasačko mesto tako manipulisani listić ubacuje u kutiju s glasovima, a sa sobom nosi svoj, odnosno novi neispunjeni listić, i tako redom, ...

U Makedoniji, gde će se verovatno 11. decembra birati novi parlament, opozicija tvrdi da možda čak i do pola miliona imena u biračkom popisu nije korektno – u njemu se nalazi oko 1,8 miliona imena.

U Hrvatskoj je prošlog meseca otkriveno 11.000 nepostojećih birača, lažnih prijava adresa. TV N1 citirao je ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Vlahu Orepića koji računa s najmanje 50.000 „lažnih birača“.

Orepić je član stranke reformista Most i tvrdi da dve velike stranke, HDZ i SDP, u prošlosti uopšte nisu mrdnule prstom kako bi „očistile“ i aktualizovale stare popise birača. Jer tako su po želji, tvrdi on, mogle ishod izbora „okretati“ u pravom, željenom smeru.

Takvim se instrumentima se naravno mogu ostvariti željeni rezultati.

Na ustavnom referendumu u Srbiji 2006. tri sata pre zatvaranja birališta glasalo je manje od 42% birača. I onda se začas obezbedila potrebna većina glasova.

Nekoliko meseci pre toga je u Crnoj Gori, na referendumu o nezvisnosti te zemlje, uz žestoke optužbe opozicije da se radi o manipulacijama, 55,5% birača je glasalo DA. Tačno takav rezultat je hteo - Brisel.