Marin Lepen pred odlučujućom trkom
3. mart 2019.
Pre dve godine je desničarski Nacionalni front pretrpeo bolan poraz od političkog novajlije Emanuela Makrona. Ne samo što je Makron postao predsednik, već mu je na ruku išao i većinski sistem izbora poslanika pa je i u parlamentu osvojio apsolutnu većinu. Ali Nacionalni front se dočekao na noge, liderka stranke Marin Lepen je promenom imena – sada se zovu Nacionalno okupljanje – pokušala da spere stari imidž.
Stranka je zadržala mesto najjače opozicije u Francuskoj. Danas, tri meseca pred izbore za Evropski parlament, francuske nacionaliste čeka odlučujući ispit. Ovi izbori bi mogli da značajno izmene krvnu sliku evropske politike jačanjem evroskeptičnih snaga. A među njima je Nacionalni front svakako jedna od najvećih.
„Mislim da se Evropa kreće ka povratku nacionalnim državama, a mi smo deo tog sjajnog političkog pokreta koji podržava promenu“, rekla je Lepen nedavno, nazivajući Evropsku uniju „promašajem“ u svakom pogledu. „Naš cilj je da pretvorimo EU u kooperaciju nacija, a ne u ovakvu evropsku super-državu.“
Trećina glasova za evroskeptike?
Njena retorika nikako nije nova premda je izolovala svog oca Žan Marija Lepena i njemu bliske radikale koji su prečesto prelazili u čisti fašizam. Ali sada i stručnjaci veruju da se politika koju zastupa Marin Lepen primila širom kontinenta.
„Oni bi mogli da osvoje čak i nešto više od trećine mesta u Evropskom parlamentu“, rekla je Suzi Denison, analitičarka trusta mozgova Evropskog saveta za spoljne odnose. Ona je u svežoj analizi navela da postoji opasnost da „antievropske“ snage parališu rad institucija u Briselu.
Ankete doduše pokazuju da će proevropske snage zadržati ubedljivu većinu, ali će formiranje koalicije koja treba da odabere Evropsku komisiju biti znatno teže. Obično su to činile dve najveće političke grupacije – Narodnjaci (desni centar) i Socijalisti (levi centar) – ali one po svemu sudeći same neće imati dovoljno glasova za tako nešto.
Novo ispitivanje Evrobarometra pokazalo je paradoksalne rezultate. Dve trećine građana EU kaže da je njihova zemlja profitirala od članstva u Uniji – što je najveći procenat u poslednjih 35 godina. Ali samo četrdesetak odsto ima ukupno pozitivno mišljenje i poverenje u EU.
„Ljudi više ne veruju da će se stvari poboljšati ako se igra odvija u istom okviru“, kaže Denison. „Tako da polažu nade u novije partije protesta, dovodeći ih na vlast u nekim slučajevima.“
Ovo su prvi izbori za Evropski parlament koje evroskeptične snage dočekuju na vladajućim pozicijama u većem broju zemalja: Poljskoj, Austriji, Italiji… Stranka mađarskog premijera Viktora Orbana i dalje se broji u Narodnjake, ali deluje kao da je pitanje trenutka kada će odatle biti izbačena. Desničarska Alternativa za Nemačku je u svojoj zemlji daleko od vlasti, ali sa oko 14 odsto podrške donosi značajan broj mesta evroskepticima u Evropskom parlamentu.
Enigma Žutih prsluka
Marin Lepen je pak htela da Nacionalno okupljanje dodatno načini prihvatljivim za šire slojeve birača, posebno od implozije Republikanaca i Socijalista. Te dve tradicionalne stranke, uz jačanje Makronovih liberala te nacionalista i levice, više da gotovo ne igraju nikakvu ulogu.
Nosilac liste francuskih nacionalista za evropske izbore je Žordan Bardela (23) – sveže lice koje treba da privuče mlade. Ankete pokazuju da Nacionalno okupljanje možda može proći najbolje od svih francuskih partija na ovim izborima.
Velika nepoznanica za Marin Lepen je aktuelni protestni pokret Žutih prsluka. Neki od neformalnih lidera tog difuznog pokreta razmišljaju o listi za evropske izbore, premda je potpuno nejasno kako bi se organizovali i za kakvu bi se politiku zalagali.
No jasno je da bi otkinuli glasove Nacionalnom okupljanju, posebno ako je izlaznost mala. „Jer tada izlaze oni koji su protiv nečeg, koji su mobilisani“, kaže politikolog Žan Peto sa univerziteta u Bordou. Sa druge strane, Peto kaže da su Žuti prsluci ujedno šansa za Lepen da uveća bazu svojih pristalica kao neko ko ozbiljno sluša šta demonstranti govore.
Ona to, naravno, zna. Već je više puta rekla da su problemi zbog kojih ljudi mesecima protestuju širom Francuske zapravo isti problemi na koje njeni nacionalisti ukazuju godinama. A ako Žuti prsluci hoće na izbore samostalno? „Ne smatram ih pretnjom“, rekla je Lepen. „Ako hoće da se kandiduju, to je demokratija.“