Masovni protesti u Hongkongu zbog zakona o ekstradiciji
10. jun 2019.
Više stotina pripadnika policije su upotrebili biber sprej i pendreke pošto je nekoliko stotina učesnika protesta, delom maskiranih, pokušalo da probije kordon policije do zgrade parlamenta. Demonstranti su bacali flaše na policajce i napadali ih metalnom ogradom koaj je služila kao blokada - povređenih je bilo na obe strane. Tada su pozvani specijalci i demostracije su prekinute u roku od pola sata.
Više kilometara duga i bučna reka ljudi prethodno je tokom sedam sati mirno išla gradom. Policija koja je bila pristuna sa ukupno 2000 ljudi, procenila je da je protestovalo 240.000 građana, dok su organizatori naveli da je bilo prisutno više od milion ljudi.
U četvrtak je 3000 advokata održalo tri minute ćutanja pred Apelacionim sudom u Hongkongu u znak protesta iz istog razloga. Poslednji masovni protesti u Honkongu su bili 1. Jula 2003. zbog kontroverznog zakona o bezbednosti.
Predsednica vlade Hongkonga Keri Lam najavila je danas da će procedura za usvajanje predloga na ovog zakona o ekstradiciji biti nastavljena. Ona je, posle masovnih protesta protiv tog kontroverznog zakona, izjavila da je zakonodavstvo važno i da će pomoći Hongkongu da održi pravdu i ispuni svoje međunarodne obaveze. Keri Lam je naglasila da će u sporni zakon biti ugrađeni zaštitni mehanizmi, kako bi ljudska prava bila zaštićena.
Izmene zakona treba da pojednostave proceduru za svaki pojedinačni slučaj za odobravanje izručenja traženih osumnjičenih drugim zemljama, bez obzira na politički sistem - ukljućujući matičnu zemlju Kinu, Makao i Tajvan, pored 20 zemalja sa kojima Hong Kong već ima sporazum o ekstradiciji.
Zakon bi trebalo da prođe ubrzanu proceduru u sredu u Legislativnom savetu Hongkonga i stupi na snagu krajem juna.
Protivnici usvajanja predloženog zakona smatraju da optuženi u kineskom pravosudnom sistemu neće imati ista prava kao u Hongkongu.
Hongkong, bivša britanska kolonija, u kojoj sada živi oko 7 miliona stanovnika, vraćena je Kini 1997. godine, uz garancije da zadrži sopstveni socijalni, pravni i politički sistem u narednih 50 godina, po formuli "jedna zemlja, dva sistema".
dr,ap,rtr