Masovni turizam i borba protiv manjka stambenog prostora

Sagrada familija, Park Guelj, stari grad – zahvaljujući svojim znamenitostima, Barselona je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu: 15,6 miliona turista posetilo je 2023. taj grad na severu Španije.

A jedna od posledica takvog masovnog turizma jeste da je lokalnim stanovnicima sve teže da nađu pristupačan smeštaj.

„To je najveći problem u našem gradu", rekao je gradonačelnik Žaume Kolboni na nedavnoj konferenciji za novinare na kojoj je najavio radikalne mere: više neće obnavljati dozvole za iznajmljivanje kada budu istekle.

Trenutno ima više od 10.000 stanova koji se izdaju turistima. Od novembra 2028. apartmani za izdavanje turistima u Barseloni biće prošlost.

Kirije u Barseloni porasle za 68 odsto

Još 2020. jedna studija je pokazala da turistička ponuda ima direktan uticaj na cene kirija za stambeni prostor u gradu. Kirije su povećane i do sedam odsto.

Prema rečima gradonačelnika Kolbonija, prosečna zakupnina u poslednjih deset godina porasla je za 68 odsto, a cene nekretnina koje se prodaju porasle su za 38 procenata.

„Za ljude s normalnim primanjima to je postao pravi problem", kaže gradonačelnik.

Skoro svako drugo noćenje u apartmanu

Konstantin Kolodilin, stručnjak za nekretnine u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, istražuje kakve efekte na tržište nekretnina ima iznajmljivanje stanova turistima.

„Što je više apartmana za turiste, to više rastu kirije", kaže on. Od mesta do mesta, taj rast u proseku varira za dva do tri odsto.

Iznajmljivanje apartmana doživelo je pravi procvat od pojave portala kao što su Airbnb i slični. Prema agenciji EU za statistiku Eurostat, onlajn-platforme omogućile su u 2023. više od 700 miliona noćenja u EU, a 2018. bilo je nešto više od 440 miliona.

Prema podacima Nemačkog udruženja vlasnika objekata za iznajmljivanje, skoro svako drugo turističko noćenje u Nemačkoj je u privatnom stanu ili kući, a ne u hotelu.

Zato političari na mnogim mestima razmišljaju o kontramerama. Uredba koja je na snazi u Njujorku već godinu dana, podjednako je radikalna kao i ona u Barseloni. Kratkoročno iznajmljivanje na manje od 30 dana moguće je samo ako je ponuda zvanično registrovana i ako stanodavac živi u stanu. Pored toga, maksimalno dva gosta mogu biti smeštena u isto vreme.

„Apartmani bi trebalo da budu za Njujorčane, a hoteli za turiste", rekao je gradski odbornik Ben Kalos.

Stroža pravila iznajmljivanja sada su na snazi i u Parizu, Amsterdamu i mnogim drugim gradovima.

Protesti protiv „stambenog turizma"

Postoje, međutim, i drugi razlozi za napetu situaciju na tržištu nekretnina u mnogim turističkim mestima. Sve više ljudi ostvaruje svoj san o posedovanju druge nekretnine na atraktivnoj lokaciji. Nedavni protesti na Kanarskim ostrvima, na primer, takođe su bili usmereni protiv „stambenog turizma".

Ta tema je aktuelna i na drugom španskom arhipelagu, na Balearskim ostrvima. Kažu da se tamo svaka treća nekretnina proda strancu. Rezultat: oni građani Majorke koji prosečno zarađuju, u direktnoj su konkurenciji s bogatim ljudima sa severa i zapada Evrope.

Da bi sprečili takav spoljni pritisak na domaće tržište nekretnina, nekoliko zemalja godinama je ograničavalo prodaju nekretnina strancima, uključujući Dansku, Finsku, Hrvatsku i Maltu.

Novi propisi EU o iznajmljivanju apartmana za odmor obećavaju više uspeha. To omogućava poboljšanu razmenu podataka između onlajn-platformi i odgovarajućih lokalnih vlasti.

Sumnje u dejstvo regulative

Tek će se videti da li će napori da se reguliše legalna ponuda na kraju imati željeni efekat. Prema rečima Konstantina Kolodilina, studije pokazuju da kao rezultat toga padaju i prodajne cene nekretnina i broj smeštaja za odmor koji se nudi na relevantnim platformama.

Ali, stvari su drugačije kada su u pitanju cene koje se navode na tržištu kada je reč o dugoročnom zakupu, odnosno iznajmljivanju stanova ili kuća.

„Tu takođe postoje dokazi o efektu, ali broj studija je toliko mali da su dokazi teško pouzdani", kaže Kolodilin. On je skeptičan u pogledu toga da li će samo regulisanje iznajmljivanja objekata za odmor postići željeni cilj.

To je slučaj i sa udruženjem iznajmljivača Apartur u Barseloni, koje oštro kritikuje odluku gradske uprave da ukine sve stanove za odmor. Rezultat će biti da će ilegalna ponuda da raste, kaže Enrike Alkantara, predsednik udruženja.

Zabrana znači i kraj porodičnog turizma u gradu, jer u apartmanima borave mahom roditelji sa decom. Turistički stanovi čine samo 0,77 odsto ukupnog stambenog fonda grada. Zabrana stoga nije ništa drugo do „pokrivanje neuspeha stambene politike".

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku