Mazohistički flert sa katastrofom

Britanska premijerka Tereza Mej nema nameru da se povuče nakon što su njeni torijevci izgubili apsolutnu većinu na prevremenim izborima u četvrtak. Takav ishod tumači se kao žestoka packa birača premijerki, pre svega njenoj nameri da u pregovore o Bregzitu krene tvrdo uz najavu da je od lošeg dogovora sa EU bolje da nema nikakvog dogovora. Mejova je, smatra se, loše prošla i zbog (ne)socijalne politike i propusta u borbi protiv terorizma. Ipak, već u petak jekraljicu obavestila da može da skrpi parlamentarnu većinu koja bi podržala njenu manjinsku vladu. Uz 318 konzervativnih poslanika, ruku bi za Terezu Mej trebalo da digne i 10 severnoirskih poslanika iz Demokratske partije unionista (DUP), pa bi tako većina brojala svega dva glasa više od neophodnog broja.

Sada će podrška novoj vladi zavisiti od „ultrakonzervativne partije DUP iz Severne Irske“, piše list Der noje tag (Vajden). „Stariji se još sećaju osnivača DUP-a sveštenika Ijana Pejslija, jastreba za protestantsku stvar. Svakako nije politička stabilnost kada većinu podaruje stranka koja je desno od torijevaca.“

„Pre samo godinu dana je Velika Britanija bila visoko cenjena članica EU sa torijevskom vladom koja je u parlamentu raspolagala apsolutnom većinom. Ipak, dvoje premijera, Dejvid Kameron i Tereza Mej, uspeli su da uvuku Kraljevstvo na ničiju zemlju Bregzita kroz koji će se ići bez stabilne vlade“, piše minhenski Zidojče cajtung. „Ovo dvoje torijevaca je smesom arogancije, nesposobnosti i oportunizma uspelo da nepotrebno uvede u krizu zemlju koja je znala da iznedri lidere od karaktera poput Vinstona Čerčila i Margaret Tačer. Usput, uspeli su da oslabe celu Evropu. Takav fijasko bez sumnje zaslužuje da se nazove istorijskim.“

Konzervativni list Velt u direktnom tonu beleži: „Izgleda da britanski birači imaju istančani njuh da prepoznaju one koji bi da ih zavrnu, neku vrstu ugrađenog detektora za proseravanje (Bullshit) koji se pouzdano oglašava uvek kada političke elite ponovo padnu u iskušenje da taktičkim manevrima rade na održanju sopstvene moći“, navodi list. Misli se na potez Kamerona koji je obećao referendum o Bregzitu pa ga izgubio te premijerke Mej koja je pojurila u vanredne izbore tražeći „jak mandat“ koji nije dobila. „S druge strane deluje da ti isti birači gotovo mazohistički žele da flertuju sa katastrofom, da joj priđu što je bliže moguće“, dodaje Velt.

Ima iz dobrih vesti iz London, piše diseldorfski Rajniše post: „Britanci su se izjasnili protiv tvrdog Bregzita. Kako bi držalja nevoljene migrante podalje, Tereza Mej je bila spremna da se čak odrekne tržišta EU što bi naštetilo privredi na obe strane Lamanša. Sada rastu šanse za kompromis u pitanjima slobodnog protoka radne snage i robe. Istovremeno su Britanci jasno stavili do znanja da ne žele političke ekstreme. Time je Velika Britanija nakon Francuske druga zemlja koju nisu zaveli ni nacionalizam ni socijalizam već je birala politički centar. Sada je na Evropskoj uniji da ne krene u trijumfalne urlike već da izvuče najbolje iz ove loše situacije.“

Tek u uglednom Frankfurter algemajne cajtungu nalazimo stav da Bregzit zapravo i nije bio glavna tema ovih izbora: „Mnogima su daleko važniji sopstveni uslovi života. U gradovima se razgovara u visokim kirijama, na selima o manjku poslovne perspektive. Sve se više širi neprijatan osećaj da u ovoj zemlji budućnosti ima samo još za one koji rade u blještavim bankarskim tornjevima londonskog Sitija. Mnogi birači laburista ni izbliza ne dele stav partijskog šefa Džeremija Korbina da obuhvatna nacionalizacija može da reši ove probleme. Ali su mu ipak dali glas – jer je makar prepoznao probleme.“

priredio Nemanja Rujević