Meksiko: žene osvajaju parlament
6. avgust 2018.
Kada u septembru, u Meksiko Sitiju bude održana prva sednica parlamenta, izabranog 1. jula, parlamentarci biće to istorisjki trenutak. Još nikada nije bilo toliko mnogo žena u oba doma parlamenta: u Kongresu i Poslaničkom domu (što može da se uporedi sa gornjim i donjim domom) gotovo polovinu će činiti žene, 49 i 49,2 odsto.
Po prvi put će i jedna žena postati gradonačelnica Meksiko Sitija. Klaudia Šajnbaum iz stranke MORENA, prethodno je bila opunomoćenica za zaštitu životne sredine bivšeg gradonačelnika, koji je sada izabran za novog predsednika Meksika: Andres Manuel Lopez Obrador, u narodu poznat i kao AMLO. Na izborima za gradonačelnika učestvovalo je sedam kanditata – među kojim je bilo pet žena. "To je napredak u smislu šansi jedne žene da jednoga dana predvodi vladu", kaže u razgovoru za Dojče vele, Belen Sanz, predstavnica organizacije UN za rodnu ravnopravnost "UN Women".
Postoji više objašnjenja za takav razvoj situacije u zemlji u kojoj još uvek dominiraju muškarci i mačizam, u kojoj je visoka stopa rodno zasnovanog nasilja i u kojoj je, prema statistici UN, 2016. godine ubijeno više od 2700 žena. Veća zastupljenost žena na javnim funkcijama primetna je već duže vremena. "Žene dobijaju više prostora na uticajnim pozicijama. Poslednjih godina taj proces se samo ubrzavao: to je globalni trend, koji mi možda više ne posmatramo kao 'fenomen', već pre kao normalnu konstantu”, kaže u razgovoru za DW Kristin Vezeman, predstavnica Programa za demokratiju i političke stranke u Latinskoj Americi, Fondacije Konrad-Adenauer.
Efekti zakona o jednakosti
Još u devedesetim godinama razne savezne države u Meksiku su počele da uvode kvote za žene. Meksički izborni zakon od kraja devedesetih godina predviđa da bi najmanje 30 odsto svih poslanika i senatora trebalo da budu žene. „Ta kvota za žene je 2008. godine povećana na 40 odsto, dok je od 2014. godine u ustavu utemeljen princip jednakosti", objašnjava Belen Sanz.
I u drugim zemljama Latinske Amerike udeo žena u legislativi je izuzetno visok. Prema novodima Inteparlamentarne unije (IPU) u junu 2018. godine, šest od deset zemalja u svetu sa najvećom zastupljenošću žena u parlamentu su iz Latinske Amerike: Kuba, Bolivija, Grenada, Nikaragva, Kostarika - i na devetom mestu Meksiko.
Žene, politika i društveni uticaj
Snažnija zastupljenost žena u javnom životu podstiče menjanje stereotipa i rodnih uloga. „Ljudi se ne prilagođavaju samo na to da žene, jednako kao muškarci, mogu da imaju karijeru i da se nose sa izazovima koji uz nju idu, već i na to da time nastaju novi uzori i poslovni putevi za žene", smatra Belen Sanz.
Žene su u Latinskoj Americi već bile i na najvišim državnim funkcijama – 2014. godine čak četiri žene: Mišel Bašele u Čileu, Kristina Fernandez u Argentini, Dilma Rusef u Brazilu i Laura Činčilja u Kostarici. Iako ni jedna od njih više nije na vlasti, snažna zastupljenost žena u parlamentu je pozitivan signal: „U Latinskoj Americi, kao i drugim delovima sveta, sve više žena je aktivno u politici. Put je još uvek dug, ali je napredak očigledan. Paritet i jednakost su naš cilj", kaže Kristin Vezeman.
Upravo je u Meksiku nasilje nad ženama još uvek na dnevnom redu. To je zemlja sa jednom od najviših stopa ubistava žena u Latinskoj Americi. Više ubistava ima samo u Hondurasu i Salvadoru. „Neke od žena koje sada u Meksiku dolaze na vodeće pozicije, posvećene su toj problematici. Ali to je tema kojoj podjednako treba da se posvete i muškarci i žene", kaže ekspertkinja UN. „Učešće muškaraca je neophodno kako bi se postigao normativni napredak", dodaje Belen Sanz.