Merkel je rekla „Uspećemo“ – a pet godina kasnije…
26. avgust 2020.
U dosadašnjim mandatima kancelarke Angele Merkel nije bilo upečatljivije poruke od one iz 2015: „Wir schaffen das“ – „Uspećemo“. To je tada trebalo da bude izraz pouzdanja s obzirom na ogroman zadatak. U samo nekoliko nedelja u Nemačku je stiglo na desetine hiljada ljudi, uglavnom preko Balkanske rute, većina iz Sirije, ali i iz Severne Afrike, Iraka, Avganistana. Merkel je dozvolila njihov ulazak u Nemačku, iako su u stvari za njih bile nadležne druge članice Evropske unije. O njihovim zahtevima za azil tek je trebalo odlučivati.
-pročitajte još: Evropska unija zaglavljena u problemu s migrantima
Na kraju je u Nemačkoj zahtev za dodelu azila samo u 2015. podnelo gotovo milion ljudi. Tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (CDU) priznao je polovinom avgusta ove godine u jednom intervjuu da je tada „bilo trenutaka kada nije bilo kontrole“. Njegov naslednik, tadašnji bavarski premijer Horst Zehofer (CSU), jednom prilikom je situaciju iz 2015. čak ocenio kao „vladavinu neprava“.
Iz današnje perspektive, politički konkurenti o tim događajima različito sude. Irene Mihalic iz stranke Zeleni smatra: „Bilo je ispravno to što kancelarka tada nije zatvorila granice. Alternativa bi bilo haotično stanje u srcu Evrope s nepredvidljivim potencijalnom za sukobe.“ Socijaldemokratski političar Lars Kasteluči kancelarkinu odluku u načelu smatra ispravnom – ali naglašava: „Bilo je pogrešno to što nisu u dovoljnoj meri bili uključeni naši evropski partneri. To nam i danas stvara ogromne teškoće.“
A Gotfrid Kurio iz Alternative za Nemačku (AfD) kaže ovako: „Bilo bi realistično i odgovorno da se pridržavalo prava i zakona… Da su ljudi od početka bili odbijani, manje njih bi krenulo na put i manje njih bi se utopilo u Sredozemnom moru.“
-pročitajte još: Borba za jedinstvenu nemačku izbegličku politiku
Priznanje i sumnja
Angela Merkel je svojom porukom „Uspećemo“ zarazila mnoge ljude. U inostranstvu je dobila velika priznanja. List „Njujork tajms“ je 5. septembra te godine pisao da je Nemačka izbeglicama „pružila otvorenu ruku“. TV-stanica Al Džazira izvestila je da je „Nemačka otvorila svoja vrata i granice za sve one koji traže zaklon u sigurnoj luci“.
S druge strane, oni sumnjičavi od početka su bili uvereni da je Nemačka preuzela na sebe preveliki teret. Neki su se pitali što bi to tačno trebalo da „uspe“ i da li bi Nemačka uopšte trebalo da se oseća odgovornom za tako mnogo ljudi iz drugih kultura. Možda zato nijedna druga kancelarkina poruka nije toliko podelila naciju kao „Uspećemo“.
Larsu Kastelučiju, čija je stranka SPD kao manji koalicioni partner tada podržala kancelarkinu politiku, tu je nešto nedostajalo: „Kancelarka je morala da kaže i kako možemo da uspemo i ko bi šta trebalo da uspe. O tome je trebalo raspravljati u društvu. To je možda moglo da nas poštedi toga da zagovornici i protivnici naše politike nepomirljivo stoje jedni nasuprot drugih. I da od toga profitiraju populisti.“
-pročitajte još: Svaki četvrti Nemac ima migrantsko poreklo
Godina koja ne sme da se ponovi
Početna „kultura dobrodošlice“ koju je propagirala Angela Merkel promenila se najkasnije nakon dočeka Nove 2016. godine kada su u Kelnu migranti seksualno napadali žene. Još pre toga bilo je brojnih napada desničara na izbegličke smeštaje. Od nezadovoljstva kancelarkinom politikom profitirala je stranka AfD, koja je protiv politike azila. Ona je na mnogim pokrajinskim i lokalnim izborima zabeležila rast podrške birača, a nakon parlamentarnih izbora 2017. postala je i najjača opoziciona stranka u Bundestagu.
Angela Merkel uvek je branila svoju odluku iz 2015, ali je u decembru 2016, na kongresu njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) izjavila da situacija iz 2015. „ne može, ne treba i ne sme da se ponovi“. Osim toga, pooštrena su i pravila za dobijanje azila. Ali broj potražila azila je 2016. počeo i da se smanjuje, pre svega zato što su zemlje duž Balkanske rute otežale prolazak migranata.
-pročitajte još: Srbija dovršava ograđivanje Balkana
Razlike još uvek vidljive
Kako danas stoje stvari što se tiče integracije doseljenika? Kod zapošljavanja su migranti još uvek daleko od proseka nemačkog stanovništva. Posao ima samo nešto više od polovine onih koji su se nakon 2013. doselili u Nemačku, pokazala je studija Instituta za istraživanje tržišta rada iz 2020. Takođe, trend rasta je zbog korona-krize delom zaustavljen, jer su mnogi migranti otpušteni, navodi se u studiji.
Što se tiče kriminala – što je još jedan pokazatelj uspešnosti integracije – iz tzv. „Slike stanja kriminala u kontekstu doseljavanja“ Saveznog ureda za kriminalistiku proizilazi da su doseljenici prekomerno zastupljeni kao počinioci u slučajevima ubistava, nanošenja teških telesnih povreda i silovanja. To je i zato što je među njima nadrposečan broj mladih muškaraca koji generalno češće izvršavaju takva krivična dela. Problematično ostaje to što državi retko uspeva da osobe koje nisu dobile azil pošalje nazad u njihovu domovinu.
Političaru CDU Patriku Zensburgu tu je važno sledeće: „Zaštitu izbeglica bi, po mom mišljenju, pre svega trebalo shvatiti kao ’zaštitu na određeno vreme’. Onome ko želi ovde da dođe da trajno živi i radi, na raspolaganju su drugi putevi, ako ima odgovarajuće kvalifikacije i priznaje naše vrednosti.“
Ima još mnogo posla
Nemačko društvo još uvek je podeljeno po pitanju migracione politike. Oko 60 odsto Nemaca veruje da njihova zemlja može dobro da se nosi sa problemom izbeglica. Četrdeset odsto je međutim uvereno u suprotno. Politikolog Herfrid Minkler u tom smislu ocenjuje da je godina 2015. „obelodanila liniju podele u nemačkom društvu“ i radikalizovala politiku.
Da li je društvo, pet godina nakon kancelarkine poruke, uspelo? Bivši ministar unutrašnjih poslova De Mezijer danas kaže: „Mi smo u mnogo čemu uspeli.“ Njegov kolega iz stranke Patrik Zensburg smatra da se Nemačka „sve u svemu dobro nosila s izbegličkom krizom 2015.“ Irene Mihalic iz Zelenih zaključuje: „Integracija se ne događa od danas do sutra, i mi ćemo na svim nivoima i dalje imati posla s tim. Ali ja sam uverena da je migracija velika šansa za Nemačku, pogotovo s obzirom na tržište rada i demografski razvoj.“
Studije Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) dolaze do sličnih rezultata. Prema njima, Nemačka je na putu da uspe – ali će biti neophodni još mnogi napori koje moraju da ulože i izbeglice i društvo koje ih je prihvatilo.