Merkel: Nemam plan B

„Da, to je težak put“, izjavila je savezna kancelarka u intervjuu za nemački javni servis ARD. Ona je dodala da se radi o ugledu Nemačke u svijetu: „Ovo je jedna veoma važna faza u našoj istoriji.“ Istovremeno, Merkel je jasno stavila do znanja da neće odustati od politike otvorenih granica: „Niko ne bi trebalo da pomisli da će se problemi rešiti jednostranim zatvaranjem granica“. Ona se u svom radu, kako je napomenula, vodi mišlju „da se Evropa ne raspadne“.

Na pitanje o tome da li bi se delom i nasilni protesti i otvorena mržnja prema izbeglicama mogli razviti u situaciju sličnu onoj koja je vladala u Vajmarskoj republici, a da bi time mogla da bude ugrožena i demokratija, Merkel je odgovorila da u to ne veruje. Ali, dodala je, upozorenja se moraju ozbiljno shvatiti. Njen je posao, smatra kancelarka, „da probleme rešimo tako da ostanemo verni našim vrednostima“.

Evropsko rešenje

Istovremeno, ona se kao šefica nemačke vlade brine oko toga da u zemlju stigne manje izbeglica. Na pitanje ima li u fijoci plan za nacionalno rešenje krize, Merkel je odgovorila: „Nemam plan B“. Ona se i dalje trudi, pre sv ega zajedno sa Holandijom i Evropskom komisijom, da se sa Turskom postigne dogovor oko ograničavanja protoka izbeglica ka Evropi. Angela Merkel je uverena da je na pravom putu i polaže nade u pregovore s Turskom sledeće sedmice na samitu Evropske unije. Kancelarka je isključila mogućnost nekakvih ličnih posledica po nju u slučaju da sastanak 7. marta propadne. Ona će i u tom slučaju nastaviti da radi na rešavanju krize, a sledeći sastanak na vrhu održava se već 17. i 18. marta.

Merkel se ponovno usprotivila zahtevima za ograničavanjem broja izbeglica. Ona kaže da u sadašnjoj, veoma ozbiljnoj fazi javne diskusije, ne želi da obećava ništa „što će držati vodu tri nedelje, a nakon toga više neće.“

Mnogi članovi kancelarkine Hrišćansko demokratske unije (CDU), ali i šef sestrinske Hrišćansko socijalne unije (CSU), bavarski premijer Horst Zehofer, zalažu se za definisanje maksimalnog broja izbeglica koji u ovoj godini smeju da dođu u Nemačku. „Ako bih popustila tim zahtevima, onda bih možda imala mira četiri nedelje, ali bi na kraju i to morala da revidiram“, izjavila je Merkel i dodala da bi u tom slučaju razočaranje među građanima „bilo još mnogo, mnogo veće“

Ne ostavljati Grčku na cedilu

U jednosatnom intervjuu emitovanom u nedelju uveče, kancelarka se osvrnula i na trenutnu situaciju u Grčkoj: „Tu zemlju ne možemo sada da ostavimo na cedilu. Nismo Grčku zadržali u evrozoni da bi je sad pustili da kolabira“, objasnila je kancelarka. U Grčku trenutno dnevno stižu hiljade izbeglica – i tamo ostaju, zato što su se zemlje tzv. Balkanske rute dogovorile da će propuštati samo manji broj migranata.

Merkel, koja inače veoma retko daje intervjue, bila je gošća ARD-a pre pet meseci, a u međuvremenu je još jednom gostovala na ZDF-u, sredinom novembra. Tri tako velika TV-nastupa u manje od pola godine za mnoge posmatrače su jasan znak pod kolikim je pritiskom nemačka kancelarka kada je reč o pokušajima da se reši izbeglička kriza. Pritisak dodatno raste zbog skorih izbora u tri nemačke savezne pokrajine. Sredinom marta biraće se parlamenti u Baden-Virtembergu, Rajnland-Pfalcu i Saksoniji-Anhaltu. Podrška birača kancelarkinoj stranki CDU opada. Ti izbori mogli bi da budu lakmus-test za trenutno raspoloženje u čitavoj Nemačkoj.

sm/haz/stu (dpa, afp, rtr, ARD)