Mesta zločina - mesta pomirenja: Narodna biblioteka Srbije
9. maj 2020.
Gde je nekada bila zgrada Narodne biblioteke Srbije, danas su samo temelji zarasli u šiblje koje služe kao sklonište napuštenim životinjama. „Zastanite za čas vi koji prolazite!", stoji na improvizovanim plakatima sa rečima Svetlane Velmar Janković koji još jedini ukazuju na to da se na tom mestu nalazi svojevrsno groblje nacionalnog kulturnog fonda.
Narodna biblioteka Srbije jedna je od brojnih zgrada koje su stradale u bombardovanju nemačke avijacije 6. aprila 1941. Biblioteka se tada nalazila na Kosančićevom vencu. Sa prvim jutarnjim udarima došlo je do izbijanja vrata i urušavanja fasade.
„Krenula je da se urušava, međutim onaj konačni završni udarac bio je 6. aprila popodne u takozvanom trećem napadu, kad se više ne koriste eksplozivna sredstva, već se koriste isključivo zapaljive granate kojima se ovaj kraj zasipa", objašnjava za DW istoričar i bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić.
On je u monografiji zabeležio istoriju biblioteke i sabrao vredna svedočanstva o stradanju u Drugom svetskom ratu. Biblioteka je prema tim svedočanstvima gorela tri dana dok požar nije sam utihnuo i odneo sa sobom celo zdanje i kulturno blago koje se u tom zdanju nalazilo: oko pola miliona svezaka, knjiga, srpskih srednjovekovnih spisa, orijentalna zbirka, ali i kompletne biblioteke Vuka Karadžića, Đure Daničića i mnogih drugih.
Ono što je preostalo
„Ono što jeste sačuvano, to su dva omanja segmenta nacionalnog fonda. Jedan, muzička zbirka koja je 1939. data na trajnu pozajmicu Muzičkoj akademiji u Beogradu i jedna jedina srednjovekovna rukopisna knjiga", priča Dejan Ristić.
Novu zgradu biblioteka je dobila tek 6. aprila 1973. godine u Karađorđevom parku. U toj izgradnji, Nemačka nije učestvovala, jer Jugoslavija nije želela pomoć u obnovi pojedinačnih objekata, već je insistirala na objedinjenoj ratnoj odšteti.
„Međutim, kad je nova biblioteka otvorena, posle nekoliko dana, to je isto bilo 1973, prvi posetilac sa strane bio je Vili Brant koji je doneo paket knjiga, tako da je to bio signal te Nemačke da zna o čemu se radi", seća se književnik i prevodilac Josipa Broza Tita Ivan Ivanji.
Deo knjiga zaplenjenih tokom rata Nemačka je i kasnije vraćala Narodnoj biblioteci Srbije, ali se saradnja današnje Srbije i Nemačke u najvećem delu preselila na polje književnog stvaralaštva.
Književnost spaja dva naroda
Samo u poslednjih desetak godina Nemačka i Srbija su jedna drugoj bile počasne gošće na najvažnijim sajmovima knjiga, a uz pomoć književne mreže Traduki, prevedeno je više stotina knjiga.
Na brojnim književnim događajima, kako u Nemačkoj, tako i u Srbiji, pisci su i sami imali mogućnost da se međusobno upoznaju i da upoznaju književne publike obe zemlje. Upravnik biblioteke Gete instituta u Beogradu Selman Trtovac seća se anegdote sa gostovanja jednog od čuvenih nemačkih pisaca Inga Šulca.
„Na početku svog izlaganja, on je održao govor u koje mje rekao da je veoma počastvovan i zahvalan Srbiji i Narodnoj biblioteci Srbije da on kao jedan nemački pisac, da mu je dozvoljeno da govori baš u Narodnoj biblioteci Srbije s obzirom na to šta su nacisti uradili za vreme Drugog svetskog rata. Naša publika je burno i emotivno pozitivno reagovala na to", seća se Trtovac.
„Tako da je to po mom mišljenju jedan pokazatelj koliko je književnost i umetnost jedan dobar metoda da se povežu stvari koje su porušene i da se zaleče rane koje su možda još otvorene i takav vid saradnje planiramo i dalje da negujemo", zaključuje Trovac.