1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ministar Habek i Franciska Brantner spasavaju Zelene?

12. oktobar 2024.

Da li će ministar privrede Habek da profitira od ostavke predsedavajućih njegove stranke Zeleni? I da li će u novo predsedništvo da bude izabrana njegova bliska saradnica Brantner, u Srbiji znana po izjavama o litijumu?

https://p.dw.com/p/4lW9Q
Nada za Zelene: ministar privrede Robert Habek i državna sekretarka u njegovom ministarstvu Franciska Brantner
Nada za Zelene: ministar privrede Robert Habek i državna sekretarka u njegovom ministarstvu Franciska BrantnerFoto: dts Nachrichtenagentur/IMAGO

Ovo je verovatno najteža kriza Zelenih od osnivanja stranke pre 44 godine. Kompletno rukovodstvo stranke, koja je sa socijaldemokratama i liberalima (FDP) na vlasti, nedavno je podnelo ostavku. To isto je uradilo i rukovodstvo omladine Zelenih. Novi lideri trebalo bi da budu izabrani na kongresu stranke u novembru.

Oštre kritike, pa čak i mržnja prema stranci na društvenim mrežama, bili su jedan od razloga za ostavke, dok je drugi razlog činjenica da su sve teme koje stranka trenutno zagovara – u defanzivi. U centru pažnje su uspesi ekstremno desničarskih i populističkih stranaka, kao i zahtevi za oštrijom politikom prema migracijama i azilu. Trenutno nisu dobra vremena za energetsku tranziciju ili zaštitu klime, a to su teme Zelenih.

To bi bilo to: Omid Nuripur i Rikarda Lang napuštaju binu nakon što su saopštili da odlaze sa čela Zelenih
To bi bilo to: Omid Nuripur i Rikarda Lang napuštaju binu nakon što su saopštili da odlaze sa čela ZelenihFoto: Fabian Sommer/dpa/picture alliance

Dve krize iz prošlosti

Ovako nešto se u istoriji postojanja te stranke nije dogodilo, iako nije da nije bilo oštrih sukoba. Na primer, 1990. u godini nemačkog ujedinjenja, kada su svi bili zaokupljeni spajanjem istoka i zapada, Zeleni su uporno insistirali na zaštiti životne sredine. Nakon parlamentarnih izbora, ispali su iz Bundestaga (s izuzetkom nekoliko predstavnika s istoka).

Ili 1999, kada su Zeleni po prvi put ušli u saveznu vladu sa SPD i pristali na učešće Nemačke u vojnoj intervenciji NATO protiv SR Jugoslavije, čime su prekinuli pacifističku tradiciju stranke. Desetine hiljada članova tada su napustili stranku.

Četiri teška poraza na izborima ove godine

Ipak, budućnost Zelenih nikada nije bila tako neizvesna kao sada: spektakularnim ostavkama prethodio je niz poraza na izborima. Prvo na izborima za Evropski parlament. Zeleni su 2019. osvojili solidnih 20,5 odsto glasova, u junu 2024. stranka je dobila upola manje: 11,9 odsto.

U septembru su usledila još tri teška poraza na pokrajinskim izborima u istočnim nemačkim pokrajinama – Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, pri čemu su u prve dve pokrajine ispali iz parlamenta. Samo su u Saksoniji Zeleni ostali zastupljeni u novom sazivu parlamenta. To je prava katastrofa.

Savezno i pokrajinsko rukovodstvo Zelenih 1. septembra u Saksoniji, nakon što su saopštene prve procene izbornih rezultata
Savezno i pokrajinsko rukovodstvo Zelenih 1. septembra u Saksoniji, nakon što su saopštene prve procene izbornih rezultataFoto: Hendrik Schmidt/dpa/picture alliance

Nuripur želi da „zasuče rukave“ i „da sluša“

Zato su lideri stranke, Omid Nuripur i Rikarda Lang, odlučili da se povuku. Njihova analiza: glavne teme Zelenih, poput zaštite klime i umerene reforme politike o azilu i migracijama, više ne dopiru do ljudi. Stranka se doživljava kao previše nametljiva, a premalo se bavi stvarnim problemima građana.

Nuripur je nakon ostavke rekao: „Moramo ponovo da pokaćemo da se bavimo problemima, ne s programom Zelenih u rukama, već sa zasukanim rukavima i otvorenim ušima.“ Čini se da on sam više nije imao snage za to.

Dvoje kandidata s dobrim šansama

Na stranačkom kongresu sredinom novembra u Vizbadenu mnogo će se razgovarati o novom kadru. Kao novi lideri stranke pominju se državna sekretarka u Ministarstvu privrede Franciska Brantner i poslanik Bundestaga Feliks Banašak, koji je do 2022. bio predsednik pokrajinskog ogranka stranke u Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Oboje imaju dobre šanse da budu izabrani, ali stvarna tema u Vizbadenu verovatno će biti nešto drugo: ima li smisla, osloniti se samo na jednog lidera, usred loših anketa i stalnih sukoba unutar vlade o penzijama, budžetu i iznova i iznova o migracijama? Osloniti se na Roberta Habeka, potpredsednika vlade i ministra privrede, koji će verovatno biti kandidat Zelenih za kancelara na izborima za Bundestag u jesen 2025. i koji je jedan od glavnih aktera trenutne krize u stranci?

Franciska Brantner, državna sekretarka u Ministarstvu privrede
Franciska Brantner, državna sekretarka u Ministarstvu privrede Foto: dts Nachrichtenagentur/picture alliance

Brantner: Bliska saradnica Habeka kao nova predsednica stranke?

Franciska Brantner je bliska saradnica ministra, a poput njega poznata je po nestrpljivosti, ambiciji i nedostatku obazrivosti prema osećanjima i navikama stranke, sklone debatama. Pre godinu dana, na stranačkom kongresu u Karlsrueu, ona je u razgovoru za DW strastveno zagovarala ublažavanje tzv. „dužničke kočnice“.

Njena poruka je glasila: zemlji je sada potreban novac, mnogo novca, čak i kroz zaduživanje. „Skoro svi ekonomski stručnjaci kažu da dužničku kočnicu treba ojačati tako što će se prilagoditi novim kriznim vremenima. To je veliki zadatak, neće se desiti odmah i neće nam odmah pomoći, ali, naravno, moramo voditi debatu o tome kako Nemačka može da ostane sposobna da se nosi s krizama.“

Brantner je poznata i u Srbiji: bila je u Beogradu 19. jula u delegaciji s kancelarom Olafom Šolcom kada je potpisan „Memorandum o razumevanju EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima“. Kasnije je u intervjuu za berlinski „Tagescajtung“ između ostalog rekla da na taj način „sprečavamo Kinu da poveća svoj uticaj na važne evropske izvore sirovina, jer nije pitanje ’da li će biti projekta ili neće’, nego ’da li će se projekat Rio Tinta realizovati sa evropskim partnerima ili će to da urade Kinezi'.“

Banašak i odbacivanje „starog“ pacifizma

Feliks Banašak, mogući partner Franciske Brantner na novom čelu stranke, jednako strastveno podržava jačanje Bundesvera i isporuke oružja Ukrajini, u potpunosti u skladu s Habekovim stavom.

Na pitanje DW da li su mladi Zeleni poput njega još uvek pacifisti kao osnivači stranke pre četiri decenije, on je rekao: „Prema klasičnom konceptu pacifizma iz osamdesetih – ne. Ko želi da postigne mir, prvo mu je potrebna vojna snaga. Dakle, ne stvoriti mir bez oružja, već cilj svih ostaje mirniji svet.“

Feliks Banašak, poslanik Zelenih u Bundestagu
Feliks Banašak, poslanik Zelenih u Bundestagu Foto: CC/Dominik Butzmann

Habekov tim se priprema za izbornu kampanju

Osvrnimo se na početak jula 2024: Robert Habek je tada posećivao različite kompanije, nekoliko njih u nekoliko dana. To se u nemačkoj politici obično zove letnja turneja. U jednom trenutku stigla je vest da njegova stranačka koleginica, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, ne namerava da se kandiduje za kancelarku, kao što je to učinila 2021. Dakle, sve ide u pravcu da će kandidat biti najistaknutiji, iako osporavani ministar privrede i zaštite klime – zar ne?

Habek se, za sada, drži uzdržano, ali njegovo okruženje već kuje planove. Nekoliko Habekovih saradnika razmišlja ovako: ako Habeka gurenmo u prvi plan, ako se on odrekne ideoloških zahteva Zelenih i ponudi ljudima pouzdanost i pragmatizam u teškim vremenima, Zeleni bi opet mogli da nadoknade izgubljeno i da povrate snagu: „Zašto ne bismo značajno napredovali ako se više približimo političkom centru? Robert to svakako želi“, izjavio je jedan Habekov bliski saradnik.

Sada, u prvoj polovini oktobra, Habek je otvoreno izjavio da to želi. Da vodi svoju stranku u izbornu borbu kao nosilac nade i spasitelj.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku