Moskva baca oko na Afriku
2. jun 2018.
Demokratska Republika Kongo traži nove prijatelje. Velika država u srcu Afrike se dugo smatrala partnerom Zapada, kao što su i mnoge nekadašnje kolonije zadržale barem dobre ekonomske odnose sa bivšim okupatorima.
Ali Zapad ponekad „gnjavi“. DR Kongo je opustošena brojnim ratovima koji su se vodili između 200 etničkih zajednica koje tamo žive, a tu su i verski sukobi. Onda dolaze i ukori tamošnjoj vladi zbog korupcije i nedostatka demokratije – na indeksu lista „Ekonomist“ za prošlu godinu Kongo je na 159. mestu od 167 država.
Zato su vladi DR Konga dojadile pridike i radije je iz fioke izvukla sporazum potpisan još 1999. kada je sa Rusijom dogovorena isporuka ruskog oružja i obuku vojnika u Rusiji. To do danas nije sprovedeno, premda je sporazum na snazi.
Tenkovi bolji od glasačkih listića
Parlament Konga bi trebalo da debatuje o ovom sporazumu i naloži njegovo sprovođenje. Ako se pita diktator Džozef Kabila, tu nema dileme. Prema merilima aktivista sa Zapada, Kabila jeste diktator – njemu je predsednički mandat istekao još pre dve godine, ali odbija da raspiše nove izbore. Čak i da ih raspiše, još na izborima 2011. je pokazao da će pre poslati tenkove na ulice nego da prizna poraz.
Baš te tenkove bi mogla da mu isporuči Moskva. Dok zapadne države kupce za svoje oružje nalaze u arapskim despotijama, Turskoj ili na jugoistoku Azije, Rusija bi mogla da preuzme primat na afričkom tržištu.
Slično kao u DR Kongu je u susednoj Centralnoafričkoj Republici (CAR). Ta zemlja je prema pomenutom indeksu demokratije 164. – iza nje su još samo Čad, Sirija i Severna Koreja. Ipak, čak je i Savet bezbednosti UN odobrio vojnu saradnju sa Rusijom, isporuku oružja i municije i prisustvo ruskih vojnih stručnjaka u toj zemlji.
„I DR Kongo i CAR imaju napete odnose sa Zapadom i Rusiji se tako ukazuje prilika da proširi svoje prisustvo, stekne uticaj i razvije privredne odnose“, objašnjava Roland Maršal, francuski stručnjak za Afriku
Rudna bogatstva za oružje
Vojna saradnja je po pravilu tek početak. To je prilika ruskoj vojnoj industriji da prodati svoje oružje, ali s obzirom da siromašne afričke zemlje retko imaju gotovinu na raspolaganju, plaća se u sirovinama. Za Rusiju je Afrika mesto na kojem se može sklopiti mnogo dobrih poslova: po nalazima britanskog instituta Četam haus, trenutno samo oko tri odsto ruskog izvoza oružja i vojne opreme odlazi u Afriku.
„Mnoge zemlje Afrike imaju problema da dođu do oružja. Rusija nema iste kriterijume za isporuku kao zemlje Zapada, ona ni tu ne postavlja pitanja o stanju ljudskih prava niti na to gleda kao na moguće ratno žarište“ , smatra Pol Stronski, stručnjak za Rusiju iz američkog instituta Karnegi.
DR Kongo ima mnoštvo dragocenosti: koltan, kobalt, zlato, dijamante... I CAR ima mnogo toga, a Rusija im može pomoći i u eksploataciji: „U okviru postojećih sporazuma, Rusija istražuje mogućnost da ta rudna bogatstva vadi na zajedničku korist“, rečeno je u martu iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Tu ni francuski stručnjak Maršal ne osporava kompetentnost Rusije: „Rusija ima velikih iskustava u vađenju rudnih bogatstava i u eksploataciji nafte.“
Embargo UN na isporuku oružja
Vlastodršci afričkih zemalja se raduju ruskom oružju: teoretski, CAR je pod embargom na oružje jer je u dubokoj krizi još od 2013. kada su UN dodelile mandat Francuskoj da tamo pošalje vojne snage. I u toj, po nekim kriterijumima, najsiromašnijoj državi na svetu gotovo je nemoguće pobrojati sve paravojne formacije koje se bore za prevlast. Krajem 2015. je jedan od pobunjenika na severu proglasio nezavisnu republiku, a mir bi trebalo da jamči oko 14.000 pripadnika snaga Ujedinjenih nacija.
No, ne bi bio prvi slučaj da je embargo na oružje doveo do još veće eskalacije. Zato vlada predsednika Faustina Arhanvea Tuadera – uzgred, to je nestranački kandidat i univerzitetski profesor matematike koji je 2016. pobedio na izborima – odbija embargo i teži saradnji sa Rusijom.
Političar iz ove zemlje Aristide Brajan Reboa tvrdi: „Embargo na isporuku oružja je povećao anarhiju i osnažio razne paravojske, a oslabio zvaničnu vojsku države.“
Tako i ova zemlja, baš kao i DR Kongo traži prijateljstvo sa Rusijom pa makar iz taktičkih razloga, misli francuski stručnjak Maršal: „Takvim vladama, koje su izložene pritisku, odnos sa Rusijom je neka vrsta životnog osiguranja. Već time što te zemlje žele prijateljstvo sa Moskvom one imaju bolje karte u pregovorima sa Zapadom kako bi dobili ustupke.“
Maršal smatra da tu ima mnogo sličnosti sa periodom Hladnog rata – i tada su mnoge zemlje Afrike bile nesvrstane, ali su zapravo često menjale strane.
Za sada je teško reći kako će dugoročno izgledati saradnja Rusije sa te dve afričke zemlje, ali su stručnjaci prilično sigurni da se uticaj neće tu zadržati. „Rusija želi da proširi svoj uticaj u Africi“, uveren je Pol Stronski. On podseća da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ovog proleća posetio Angolu, Etiopiju, Mozambik, Namibiju i Zimbabve.