„Mračni šaptač“ stiže u Evropu
24. jul 2018.Zvali su ga „Trampovim Dartom Vejderom“, mastermajndom iz senke, čovekom koji je navodno odlučujuće uticao na koncept predsedničke kampanje koja je njujorškog milijardera uvela u Belu kuću. Stiven Benon (64), nekadašnji izdavač uticajnog konzervativnog portala Breitbart, važi za vodećeg ideologa onoga što se u Americi naziva AltRight (alternativna desnica), a u Evropi „novom desnicom“.
Benon je svega šest meseci bio savetnik predsednika Trampa nakon čega je među njima puklo prošlog avgusta. Ponešto o razlazu se moglo pročitati u bestseleru novinara Majkla Volfa („Oganj i gnev: Unutar Trampove Bele kuće“). Benon je, prema tom izvoru, Trampa smatrao „nepismenim idiotom“ koji se bojao ulaska u Belu kuću. Tramp je, navodno, mislio da je Benon poludeo, čak je i njemu bio previše radikalan.
Ipak, siva eminencija nove desnice nije otišla u penziju. U martu je Benon nastupio pred pristalicama francuskog Nacionalnog fronta u Lilu. Uz ovacije je varirao geslo iz Komunističkog manifesta: „Patriote svih zemalja, ujedinite se!“
Nikad u prvom redu
Ovih dana je američki informativni portal The Daily Beast objavio Benonove namere da uskoro u Briselu osnuje fondaciju „Pokret“ („The Movement“) koja treba da podrži snage desnije od tradicionalnih konzervativaca i demohrišćana. Cilj je pohod desničara na Evropski parlament čiji se novi saziv bira u maju iduće godine. Fondacija će navodno podržati takve stranke širom EU analizama, istraživanjima, ideološkim materijalom.
Benon je oduševljen pobedom bregzitaša ili ulaskom italijanskih desničara u vlast, svestan da su neki od uspeha postignuti uz skromne resurse. I što ga posebno intrigira – među evropskim desničarima gotovo da nema saradnje i razmene znanja.
Nemački novinar Tilman Jens u razgovoru za DW upozorava da je Benon posebno vešt i posebno opasan u izbornim kampanjama. „Benon je uvek sebe video kao gospodara tame. Ne voli transparentnost, uvek je u pozadini. Nikada se nije gurao u prvi red već je delao kao snajperista iz drugog ili trećeg reda. To je opasno kod njega“, kaže Jens je prošle godine objavio knjigu „Stiven Benon – Trampov mračni šaptač“.
Benon već ima iskustva u Evropi. Bio je u upravnom odboru dubiozne britanske agencije Kembridž analitika koja je preko Fejsbuka pribavila zastrašujuće precizne poatke o desetinama miliona američkih birača kojima su zatim servirani za njih prilagođeni oglasi. Cilj je bila pobeda Trampa. Isto je učinjeno i tokom kampanje za Bregzit. „On je zaista odlučujuće upravljao kampanjom za Bregzit. Često se sretao sa Borisom Džonsonom“, kaže Jens.
Ovaj novinar međutim nije siguran kako će Benonova fondacija u Briselu funkcionisati i podseća da američkog stratega do sada nije držalo mesto, pa je pitanje hoće li izgurati do izbora za Evropski parlament.
„Opasnost se sastoji u tome da, koristeći sva sredstva bez skrupula, Benon inicira izbornu kampanju potpuno novih dimenzija. Prema tome će sve na šta smo navikli biti dečija igra“, dodaje Jens.
Kasting u Londonu
Premda u Nemačkoj već ima glasova koji traže da se Benonu zabrani dolazak u Evropu nije jasno na kojim bi osnovama to bilo učinjeno. Mihael Rot, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, kaže da se „ne treba plašiti nacionalističkih kampanja kojima gospodin Benon hoće da obori Evropu na kolena. Naše vrednosti su jače od njegove mržnje i njegovih laži“.
Amerikanac je u razgovoru za The Daily Beast rekao da evropski pokret ne bi trebalo da obuhvata „etno-nacionaliste“ jer bi to moglo odvratiti „populističke nacionaliste“, kako Benon zove one sa kojima bi da radi. No nedavno je u Londonu primio i Kenta Ekerota iz Švedskih demokrata, partije nastale na nacističkoj ideologiji supremacije, a koja sada sa antiimigrantskim porukama može da računa na petinu birača.
Osim predstavnika Nacionalnog fronta i britanskog independiste Najdžela Faraža, kojeg dobro zna od ranije, Benon je sreo predstavnike više belgijskih nacionalističkih stranaka, a računa i na one koji su odavno u svojim zemljama mejnstrim – Viktora Orbana u Mađarskoj i Jaroslava Kačinjskog u Poljskoj.
Prema Benonovim najavama, „Pokret“ će imati desetak stalno zaposlenih uključujući stručnjake za ispitivanje javnog mnjenja i komunikacije. Kancelarija fondacije bi mogla i da se proširi ukoliko krajnji desničari u Evropskom parlamentu osvoje značajan broj mesta i projekat se pokaže uspešnim. Benon planira da polovinu vremena provodi u Evropi, ali tek posle novembra, kada Amerikanci biraju trećinu senatora, sve kongresmene i 39 guvernera.
Ultimativni cilj je prilično krupan – pobeda nad liberalnom Evropom koju, prema Benonu, odlučujuće podstiče američko-mađarski milijarder Džordž Soros sa svojom fondacijom. „Otvoreno društvo“ je za tridesetak godina upumpalo 32 milijarde dolara u svrhe stvaranje liberalnog društva. Ako je verovati krugovima oko Benona, naredne godine u Evropi mogle bi da budu borba dva američka uticaja. O Sorosu, kojeg smatra arhineprijateljem, Benon kaže: „Soros je briljantan. Zao, ali briljantan.“