Muslimani i Jevreji zajedno u poseti Aušvicu
19. januar 2020.
„Dečko po imenu Mustafa, veliki kao ormar, stoji ispred ogromnog brda dečijih cipela. I svaka od ovih cipela je pripadala dečijim nogama. I odjednom primećujem: Kod Mustafe se nešto događa“, tako Raed Saleh opisuje, u razgovoru za DW, svoju prvu posetu Aušvicu. Najviše utiska ostavio je „Blok 5“ strašnog logora.
Saleh je šef poslaničke grupe Socijaldemokrata u parlamentu Berlina. Sa mladima iz tog grada je prvi put posetio Aušvic 2013. godine. Na tom mestu su Nemci ubili preko milion ljudi, mahom Jevreja.
Političar iz Berlina je u posetu bivšem logoru vodio mlade iz berlinske četvrti Špandau, a ona je prilično šarena – tu su sve religije, brojne nacije. Tamo, kaže nam Saleh, ima i „antisemitizma među mladim muslimanima“.
Saleh je rođen pre 42 godina na palestinskoj Zapadnoj obali, a u Nemačku je došao kao petogodišnjak. I sam je musliman. Zato je njegova prva poseta Aušvicu privukla pažnju cele Nemačke. O tome je kasnije pisao u autobiografiji. Tada je postao najpoznatiji musliman iz Nemačke koji je posetio najveće stratište Jevreja.
„Samo šačica iz arapskih zemalja“
Muslimani u poseti Aušvicu? To izgleda jeste vanredan događaj. Recimo, prošle godine je to mesto obišlo više od 2,3 miliona ljudi. Od njih je, kako za DW kaže direktor Pjotr Civinski, bila samo šačica iz arapskih zemalja. Prema zvaničnim sistemima registracije, bilo ih je nešto više od 3.200.
Doduše, memorijalni centar posetioce ne pita koje su vere. Tako se, kaže Civinski, i u grupama iz Francuske, Norveške, Nemačke i drugih zemalja mogu videti ljudi koji se identifikuju sa islamom. Civinski je siguran da je za svakoga od njih, kao i za sve druge posetioce, dolazak u Aušvic važno iskustvo.
U četvrtak (23. januara) u Aušvicu se očekuje dolazak do sada najvišeg zvaničnog gosta koji predstavlja muslimane u svetu i stoga je to jedna vrsta senzacije. Mohamed al Isa je generalni sekretar Svetske muslimanske lige, koja predstavlja više od milijardu muslimana. On je ranije nekoliko godina bio ministar pravosuđa u Saudijskog Arabiji.
I okolnosti posete su senzacionalne: Al Isa dolazi zajedno sa Dejvidom Herisom, direktorom Američkog jevrejskog komiteta. Dakle zajedno stižu 54-godišnji islamolog i 70-godišnji jevrejski pravnik čiji je otac preživeo Holokaust.
„Potresno do srži“
Zajednička poseta Aušvicu ima dvogodišnju predistoriju. Pre zverskog ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu je Saudijska Arabija dosta polagala na popravljanje imidža u svetu.
Tako je Al Isa pisao direktorki Muzeja sećanja na Holokaust u Vašingtonu i izrazio „veliko saosećanje sa žrtvama Holokausta“ koji je „do srži potresao čovečanstvo“. Pravi islam, napisao je on, je protiv takvih zločina. „Mi svako negiranje Holokausta ili njegovu relativizaciju posmatramo kao zločin“, napisao je Al Isa.
U maju 2018. je posetio muzej u Vašingtonu: „Svojim sam očima video brda dokaza. Ne mora se otići u muzej kako bi se prepoznala odvratnost Holokausta – ali niko, ko dođe u Muzej, to ne može da negira“, rekao je on.
Al Isa je zahtevao od muslimana da se upoznaju sa istorijom Holokausta i posete mesta sećanja. I citirao je Elija Vizela: „'Moramo da svedočimo za mrtve i žive.' Kako Kuran propisuje: Vi, koji verujete, budite iskreni prema Bogu i svedoci pravde.“
Pozitivan odjek
Sve je ovo Al Isa opisao u autorskom tekstu za Vašington post pre godinu dana. Napisao je da mu je javno objavljeno pismo direktorki muzeja donelo pregršt reakcija muslimanskih učenjaka koji su ga podržali. !Ni jedan jedini ugledni učenjak nije bio protiv ovih stavova“, napisao je Al Isa. Doduše, na internetu se mogu naći brojne reakcije iz arapskih zemalja u kojima se na Al Isu bacalo drvlje i kamenje.
Direktor Američkog jevrejskog kongresa Heris i Al Isa uspostavili su kontakt u maju prošle godine. U Aušvic stižu nekoliko dana uoči obeležavanja 75. godišnjice oslobađanja logora 27. januara.
„Nije reč o krivici“, kaže berlinski političar Raed Saleh, prisećajući se svoje prve posete. „Želim da i moja generacija i moja deca nastave da se sećaju. To je najbolji lek protiv desničarskog ekstremizma, antisemitizma i mržnje prema strancima.“
On govori o promeni stava među mladim ljudima koje je vodio u posetu Aušvicu. „Mene je to veoma dotaklo. Primetio sam kako su odjednom došla pitanja kojih inače ne bi bilo“, kaže on.
Saleh želi da svaki mladi čovek u Nemačkoj jednom ode u Aušvic i „sve to oseti“. Dobra je poruka, kaže, kada visoki predstavnik muslimanske zajednice poput Al Ise odlazi u Aušvic.
A šta kaže Pjotr Civinski, koji je kao direktor Centra za posetioce u Aušvicu bio u pratnji brojnih zvaničnih gostiju? On upućuje na učenje Kurana prema kojem svaki čovek sve što radi, bilo da je dobro ili zlo, to čini i samom sebi.