Najopasniji kandidat za Zemana je – Zeman
12. januar 2018.
„Novinare bi trebalo likvidirati, vegetarijanci zaslužuju smrt, islam vodi super-holokaust protiv Evrope, svet bi trebalo da prihvati rusku aneksiju Krima“ – takve izjave, uobičajene za Miloša Zemana, nije bilo na nedavnom duelu predsedničkih kandidata u Doksu, modernoj umetničkoj galeriji u Pragu. Zeman, naime, ne želi da daje šlagvort svojim rivalima, a oni nisu u stanju da ponude bilo šta drugo osim da insistiraju na tome – da je dovoljno to što oni nisu Miloš Zeman. Publika se uglavnom dosađivala.
Šin Henli stručnjak za slavistiku i istočnoevropske zemlje sa univerziteta Los Anđeles kaže: „Najopasniji kandidat za Zemana je – Zeman.“
- pročitajte još: Nacionalizam dolazi sa istoka
Vodeći među Zemanovim rivalima je Jirži Drahos, nezavisni kandidat i politički novajlija. Ankete pokazuju da će on sa Zemanom ući u drugi krug, dve sedmice nakon prvog kruga koji se održava danas i sutra, 12. i 13. januara.
Međutim, iako je poraz Zemana prioritet broj jedan za liberalnu publiku u Doksu, smeta im nedostatak značajnih političkih opcija. „Sve je ovo pre cirkus, a ne ozbiljna rasprava“, žali se 30-godišnji Adam Podhola, koji radi za jednu češku nevladinu organizaciju. Kaže da će glasati za Drahosa, „zato što ima najbolje šanse da pobedi Zemana“. Pa ipak, nije previše impresioniran ni tim kandidatom.
Populizam Zemana nije za prestonicu
Mlada, urbana publika u praškoj galeriji, to nisu oni ljudi koji piju i puše, i kojima se inače obraća Zeman. Njegovi glasači žive u provinciji, tamo njegova ksenofobična i reakcionarna retorika dobro prolazi.
Miloš Zeman (73) deluje sve slabije, mada demantuje vesti da je lošeg zdravlja. Međutim, on je i dalje pametan politički pragmatičar, i ako bude ponovo izabran nastaviće da traži da budu proširena ovlašćenja za funkciju koja je zvanično i uglavnom – ceremonijalna.
Posle osvajanja prvih direktnih predsedničkih izbora u Češkoj 2013, Zeman je, zaobilazeći ustav, zemlji pokušavao da nametne svoju volju i politiku. Tokom aktuelne predsedničke trke, on koristi svoju ulogu u formiranju nove administracije kako bi ostao u centru pažnje medija.
Navodno je, u sprezi sa milijarderom Andrejom Babišem, Zeman najavio da će Babiševoj partiji Akcija nezadovoljnih građana (ANO), koja se bori da formira manjinsku vladu nakon parlamentarnih izbora u oktobru, gledati da otvori što više mogućnosti kako bi dobila poverenje u donjem domu parlamenta. Iako je taj sporazum prošle godine izazvao velike proteste, Zemanovi izazivači blede pred rastom populistizma širom zemlje. „Ako vlada ANO ne dobije poverenju u prvom pokušaju, trebalo bi pitati druge stranke da pokušaju da formiraju vladu, ukoliko postoji šansa za većinu“, kaže Drahos za DW. Međutim, nema šanse da se vlada formira bez ANO.
Zeman je tokom proteklih pet godina vidio i sopstvenu „alternativnu“ spoljnu politiku, koja je često bila u sukobu sa stavom vlade u Pragu, ali i u suprotnosti sa stavovima Brisela. U zapadnim prestonicama pažnju je skrenuo na sebe time što je bio protiv sankcija Rusiji i što je u stalnoj jurnjavi za kineskim investicijama. Njegova retorika uticala je na međunarodni imidž Češke, smeštajući je u onaj problematični klub sa Mađarskom i Poljskom na čelu, uprkos činjenici da je zvanična politika vlade u Pragu mnogo umerenija.
Sledeći predsednik igraće ključnu ulogu kada je reč o dubljoj integraciji zemlje u Evropsku uniju. „Još jedan Zemanov mandat dodatno bi iskomplikovao položaj Češke u EU. On će nastaviti sa svojim anti-EU i anti-migranatskim kursom“, očekuje Henli.
- pročitajte još: Ne voli činjenice, ali voli briselske novce
Drahos insistira na tome da je EU kamen-temeljac za Češku Republiku i ponaša se državnički, ali je takođe oprezan i prema populističkom raspoloženju. „Ljudi su masovno indoktrinirani od strane političara koji šire strah zbog masovnih migracija, zbog nedostatka posla u budućnosti i hegemonije velikih zemalja EU. To je lukava strategija, jer u svemu tome i ima neke logike.“
Traži se graditelj mostova
Iako je novi premijer Babiš često prihvatao populističke stavove po tim pitanjima, on je i pragmatičan biznismen koji se zalaže za bolje odnose sa Briselom. Međutim, njemu će biti potrebna pomoć u ubeđivanju biračkog tela o potrebi kompromisa sa Briselom.
Češkoj je potrebna jasna politička vizija – a ne samo nov predsednik – kako bi se zalečila podela koju je Zeman stvorio između svojih nacionalističkih konzervativnih glasača i pristalica liberalne demokratije, a i kako bi se zemlja usmerila ka EU, ističe Henli.
„Moramo okrenuti novi list“, kaže Podhola. „Mržnja koju Zeman provocira, nezdrava je za budućnost. Zbog njega se ponekad stidim svoje zemlje i pitam se ko su mi komšije“.
- pročitajte još: Kineski put u Evropu zaobilazi Brisel
Ipak, Drahos nije izneo nikakvu strategiju koja bi Pragu omogućila da ojača svoju poziciju u Evropskoj uniji. Umesto toga, on samo kaže da sledeći predsednik mora „da bude otvoren, da govori istinu i predstavi viziju kojom se brane češki strateški interesi unutar EU“.
Hanli kaže da će Drahos u drugom krugu glasanja 26. i 27. januara verovatno platiti račun za svoju uzdržanost. Naime, 2013. godine, kada je Zeman pokazao svoje pravo lice, on je bez pardona porazio svog liberalnog protivnika.