Siromaštvo u jednoj od najbogatijih zemalja sveta

Inspiracija je došla iz SAD. Pripadnica jednog berlinskog ženskog udruženja pročitala je članak o volonterima u Njujorku koji dele odbačenu hranu beskućnicima. „Pomislila sam: u redu, to možemo i mi“, seća se Sabine Vert u intervjuu za DW. „Hteli smo da ponudi bogatu trpezu za one koji to inače sebi ne bi mogli da priušte“, kaže ona. Zato je pre 30 godina, zajedno s koleginicama iz Berlinske ženske inicijative, osnovala prvu narodu kuhinju (Tafel = sto, trpeza), koja je još uvek najveća u zemlji. Danas je „Berliner Tafel“ samostalno registrovano udruženje građana.

-pročitajte još: Jaz između bogatih i siromašnih raste vrtoglavom brzinom

Ideja o osnivanju narodne kuhinje za ugrožene brzo se proširila. Danas ih ima 936 širom Nemačke. Veliki lanci supermarketa isporučuju ostatke svoje hrane koju ne mogu da prodaju jednom ili dva puta nedeljno, najčešće u večernjim satima. Na taj način se omogućava ljudima da dođu do svežih namirnica, jabuka, kobasica ili hleba. Da bi to mogli, oni moraju da podnesu potvrdu o ugroženosti, na primer iz kancelarija za socijalno staranje.

„Sledimo stari princip Robina Huda - uzimamo tamo gde ima previše i dajemo tamo gde je potrebno. Ali mi to radimo samo legalno“, kaže Verth uz osmeh.

U početku su narodne kuhinje bile pre svega namenjene beskućnicima, ali to se promenilo. Sada su one velika olakšica za sve koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Tu je mnogo samohranih roditelja, penzionera s malim primanjima i izbeglica. Jer, samo ako može malo da se uštedi na mesečnom budžetu za hranu, tek tada su mogući i neki drugi izdaci: recimo sveska za dete u školi ili poseta bioskopu.

-pročitajte još: Nemačka: U bogatoj zemlji svako peto dete je siromašno

Siromaštvo u Nemačkoj

Savezno udruženje narodnih kuhinja procenjuje da je prošle godine dva miliona ljudi u Nemačkoj koristilo tu mogućnost – znatno više, oko 50 odsto, nego prethodne godine.

Iako je Nemačka jedna od najbogatijih zemalja na svetu, 13,8 miliona ljudi bilo je u opasnosti od siromaštva ili direktno pogođeno siromaštvom u 2022. Po pravilu se u slučaju Nemačke govori o relativnom, a ne o apsolutnom siromaštvu, jer ljudi ne moraju da gladuju ili da se smrzavaju bez pomoći. Ali siromaštvo u Nemačkoj ipak znači da se nema dovoljno, da ljudi ne mogu da učestvuju u normalnom društvenom životu. Ima dana kad nema ručka za decu, nema putovanja na odmor i mladima ne može da se obezbedi kvalitetno obrazovanje.

Narodne kuhinje su u početku bile viđene i kao mogućnost da se spasi bar deo hrane koja se inače bacala, a istovremeno i kao pomoć ljudima u nevolji. U međuvremenu su one postale neka vrsta ogledala društva – pokazatelj da i u Nemačkoj postoji siromaštvo.

Ili, kako je u intervjuu za DW rekao predsednik saveza narodnih kuhinja Johen Bril: „Mi smo seizmograf za situaciju u društvu i njegov razvoj.“

Kada je prva takva kuhinja otvorena 1993, siromaštvo još nije bilo prepoznato kao društveni problem. Moto je bio: siromaštvo ne postoji, ako želiš da radiš, radi.

„Srećom, stvari su se tokom 30 godina veoma promenile“, kaže Sabine Vert. „Danas ne postoji stranka i niko na političkoj sceni ko kaže da u Nemačkoj nema siromaštva.“ A Bril dodaje: „To je, između ostalo, zasluga i mnogih narodnih kuhinja u zemlji. Činjenica je da u gotovo svakom gradu postoji bar jedna takva kuhinja, siromaštvo je postalo vidljivo.“

-pročitajte još: Šta siromaštvo čini ljudskoj duši

„Jelo je političko“

Narodne kuhinje su stalno predmet društveno-političke rasprave – i to namerno. „Ako se ozbiljno bavimo tim pitanjima, automatski smo politički aktivni“, kaže Bril i naglašava: „Ne stranački. Ali mi jesmo društveno-politički efikasnu, jer držimo ogledalo društvu i pokazujemo što na nekim mestima očigledno ne funkcioniše.“ Ili kako to Sabine Vert kaže na vratima Berliner Tafela: „Jelo je političko.“

Otkad postoje te kuhinje, one su na meti kritike. Da, one plakativno pokazuju siromaštvo i pomažu državi, isto kao i ugroženima. Ali ljudi koji se tu angažuju jasno daju do znanja: oni izričito ne žele da budu deo državnog socijalnog sistema.

Svi oni ističu da nije u redu da socijalne službe upućuju ljude na narodne kuhinje kada im oni kažu da im mesečna primanja nisu dovoljna. „Sve više i više klizimo u situaciju u kojoj nas neki guraju u socijalni sistem. A mi to ne želimo i protiv toga se oštro borimo“, kaže Bril. U Berlinu, prema rečima Sabine Vert, narodne kuhinje, kako bi ostale nezavisne, izričito ne prihvataju nikakvu finansijsku podršku države.

I ne može se proceniti kakva je njihova budućnost. Sabine Vert kaže: „Pa ja pre 30 godina nisam mogla ni da pomislim da ćemo mi danas biti tu gde smo sada.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.