Tužna je svakodnevica da se na internetu pojavljuju video-snimci kojima se beleže antisemitski ispadi u Nemačkoj. Čas se spaljuje jevrejska zastava, čas jedan čovjek psuje vlasnika jevrejskog restorana pominjući gasne komore… Svaki put to izazove talas zgražavanja. Političari obećavaju da će učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite Jevreje u Nemačkoj. Pozivaju se na istoriju i na odgovornost, imenuju njekog novog opunomoćenika, najavljuju obrazovne inicijative, pričaju o kompleksnim izazovima – u ovoj zemlji koja je previše kasno priznala da je useljenička.
Hladna mržnja
Poslednji video u nizu brutalno pokazuje da sve to neće biti dovoljno kako bi se suprotstavilo takvom ponašanju i mržnji koja, za ljude poput mladog čoveka sa snimka, kao da se podrazumeva, mržnji prema Jevejima koju on sasvim slobodno iskazuje.
U centru Berlina, na prometnom trgu i usred dana jedan mladi Arapin isprebijao je mladića koji je nosio jevrejsku kipu. Dok izvlači kaiš, sa njegovog lica izbija hladna mržnja. Nije maskiran. Naprotiv, on zna da je žrtva uključila kameru svog mobilnog telefona ispred njegovog lica i čak mu dva put govori: „Snimam, snimam!“ Napadaču je očigledno svejedno što se sve snima, što će biti prepoznat i što će ga policija s velikom verovatnoćom naći.
Šta se to sada dešava u Nemačkoj? Najnoviji video šokantan je dokaz da bi nemačko društvo pod hitno trebalo da pronađe neke druge načine da sačuva osnovne principe našeg suživota. Izgleda da uobičajene kazne nisu dovoljne da spreče ovakve napadače.
- pročitajte još: Antisemitizam u Evropi nije uvezen
Možda pogled na školske dvorišta može da pomogne da razumemo gde smo. Nastavnice i nastavnici već godinama pokušavaju da senzibilizuju društvo da je u Nemačkoj postalo normalno da mladi reč „Jevreji“ koriste pogrdno, onda kad nekoga psuju. Pogled na tekstove nemačkih pesama pokazuje da je prestao da postoji društveni konsenzus po kojem za antisemitske izjave nema mesta u ovoj zemlji, kao i to da se takve izjave ni pod kojim uslovom ne mogu relativizovati niti i prihvatiti.
Poslednji trenutak za odluku
Bilo bi pogrešno reći da jedan Jevrej u Nemačkoj mora da polazi od činjenice da će biti napadnut na nemačkim ulicama ukoliko bude prepoznatljiv kao Jevrej. Ali isto tako je pogrešno reći da Jevrej ne mora da strahuje da će na nemačkim ulicama biti napadnut, ukoliko bude prepoznat kao takav.
I definitivno je tačno da postojeći instrumenti više nisu dovoljni. Nemačka je stigla do tačke na kojoj mora da odluči koliko jasno želi da se bori za svoje civilizacijske vrednosti i društvene slobode.