NATO je malo nervozan
15. septembar 2017.
Da li je Zapad, dakle NATO, imaginarni neprijatelj rusko-beloruske vojne vežbe nazvane „Zapad-2017“? Rusko ministarstvo odbrane to negira. Manevar je „potpuno defanzivne prirode i nije usmeren ni prema jednoj zemlji, niti grupi zemalja“. Oleg Vojnov, savetnik beloruskog ministra odbrane za svaki slučaj dodaje: „Izabrali smo vojna uporišta koja su dosta daleko od granice Ukrajine, Poljske, Litvanije i Letonije.“
Dve vojske imaju fiktivne neprijatelje kojima su čak dali i imena: Vajšorija, Lubenija i Vesbarija. Međutim baltičke zemlje i Poljska strahuju da bi to mogla da budu i njihova imena. Još uvek se dobro sećaju poslednje ruske vojne vežbe koja se takođe zvala „Zapad“ iz 2013. godine. Nekoliko meseci kasnije, Rusija je zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim i tamo je, kao što je poznato – i ostala.
Izgubljeno poverenje
Nepoverenje na NATO strani počinje već kada je u pitanju broj učesnika vežbi. Prema navodima Moskve u vojnoj vežbi učestvuje oko 12.700 vojnika. Zapadni stručnjaci za bezbednost veruju da broj vojnika nije slučajno ispod granice od 13.000, jer su za veći broj i Rusija i NATO obavezni da jedni druge informišu, kao i da pozovu posmatrače druge strane. Zapadni stručnjaci veruju da se navodi znatno manji broj od stvarnog. Londonski vojno-naučni Institut Džejns procenjuje da je vežbi učestvuje od 80.000 do 100.000 vojnika.
Stručnjak nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za bezbednosna pitanja i bivši oficir generalštaba Roderih Kizeveter, u intervjuu za radio Dojčlandfunk objasnio je da se navedene brojke odnose samo na vojnike u Belorusiji. To je „samo deo mnogih drugih vežbi“ kojih je istovremeno bilo između Crnog mora i poluostrva Kola. Bivši general Bundesvera Karl-Hajnc Later, takođe za Dojčlandfunk je izjavio: „U Savetu NATO-Rusija jesmo bili obavešteni“, ali je u Savetu „narušeno poverenje“ i sumnja se u tačnost navedenih informacija.
Sećanje na zauzimanje Krima
U istočnim NATO-zemljama širi se strah. Pavel Soloh, šef poljske nacionalne službe za bezbednost, za privatni radio Zet izjavio je da je vežba demonstracija „sposobnosti ruske države za velike ratne akcije“ kao i da je „stepen mobilizacije zaista impresivan“. I Aleksandar Graf Lambsdorf, političar nemačkih Liberala (FDP) i zamenik predsednika Evropskog parlamenta, kaže: „Veliki ruski manevri su povod za zabrinutost.“
General Later doduše ne veruje da je pritom reč o simulaciji napada na Poljsku ili Baltik. Ipak, on smatra da je uznemirenost Baltika „normalna“, kao i da bi Rusija mogla da uradi „nešto slično“ onome što je uradila u Gruziji, na Krimu ili na istoku Ukrajine. I Roderih Kizeveter ocenjuje da je „malo verovatan“ napad na neku od NATO-zemalja. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, za rusku novinsku agenciju Ria novosti izjavio je da manevri ne predstavljaju „neposrednu opasnost za nekog saveznika“, ali i dodao da bi Moskva trebalo kroz transparentnost „da otkloni napetosti i spreči nesporazume“.
Da Rusija hoće…
Ali upravo to Rusija ne želi – u tome se slažu gotovo svi zapadni političari zaduženi za bezbednosna pitanja. Političar CDU Kizeveter smatra da je strategija Rusije ta da se „permanentno stvara nesigurnost i šalje signal nedovoljne uračunljivosti“, kako bi se NATO države uznemiravale. Uz to, predsednik Putin upravo u vreme nemačke predizborne kampanje želi da unese razdor među istočnim članicama NATO koje se osećaju ugroženo i nemačkog društva, „koje više ne zna šta znači kada preti jedna visokonaoružana zemlja“.
Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite ukazuje na to da istočne NATO-članice danas više nisu toliko ranjive kao nekada: „Sada smo bolje pripremljeni“, kaža ona. Uz to, SAD su krajem avgusta u Litvaniji stacionirale sedam borbenih aviona. Američka vojna vozila raspoređena su i u Poljskoj.
Međutim, to koliko je slaba korist od NATO-članstva i prisustva par američkih lovačkih aviona, pokazalo je pre godinu dana istraživanje američkog trusta mozgova RAND. Ono ukazuje da je Ahilova peta u odbrani Baltika takozvana „rupa Suvalki“. Ukoliko Rusija napadne Baltik, pokazuje studija, potrebno je samo da zauzme taj uzak koridor između Poljske i Litvanija koji se na istoku naslanja na Belorusiju, a na zapadu na rusku eksklavu Kalinjingrad. Time bi se sprečilo NATO snabdevanje na severu.
Studija na kojoj su radili bivši glavni komandant NATO Vesli Klark i bivši komandant Egon Rams, dolazi do zaključka da pešadija NATO „ne bi bila u stanju da se povuče – na licu mesta bi bila uništena“. Ostala bi jedino mogućnost ponovnog osvajanje Baltika, ali to bi završilo „katastrofalno“. Za stanovnike Baltika to nisu nimalo ohrabrujući zaključci.